Tromedja.jpg

Иако су од распада Југославије, а касније и заједнице Србије и Црне Горе, прошле деценије, новонастале земље, међу којима је и БиХ, нису ријешиле већину спорних тачака на граници, али би на дневни ред ускоро могло да дође питање још једне тромеђе.

Министарство цивилних послова БиХ је у консултације упутило прву верзију основа за вођење преговора за закључивање протокола о утврђивању троструке граничне тачке између БиХ, Хрватске и Црне Горе, а како би били отклоњени недостаци из оног који је потписан још у октобру 2003. године у Сарајеву. Тај протокол је, наиме, потписан у вријеме када су Србија и Црна Гора биле у државној заједници која је трајала од фебруара 2003. до маја 2006. године, када је Црна Гора на референдуму одлучила да жели да буде самостална. На то су надлежни подсјетили и у новој верзији протокола, указујући да је потребно потписати нови протокол са правним сљедбеницима некадашње државне заједнице. Октобарским протоколом су, како је наведено, дефинисане три граничне тачке на сјеверу - Вршани (БиХ), Рачиновићи (Хрватска) и Јемен (Србија и Црна Гора) те на југу Граб (БиХ), Дубравка (Хрватска) и Крушевица (Србија и Црна Гора).

- С обзиром на настанак нових држава, односно Србије и Црне Горе, потребно је закључити протокол о одређивању три граничне тачке и исправити процедуралне недостатке оног из 2003. године - пише у документу који је припремило Министарство цивилних послова БиХ, а под чијим кровом раде и домаће комисије надлежне за границу.

Осим тога, како наводе, у техничком дијелу протокола, у спецификацијама табле/ознаке тромеђе, су старе, односно непостојеће државе - СЦГ.

- На сједници комисија за границу БиХ и Црне Горе у Подгорици у септембру 2018. усаглашен је став да није могуће верификовати постојећи протокол, те да би требало да буде закључен нови због независности Црне Горе и Србије. Закључено је и да нови протокол мора почивати ​​на истим основама као и раније потписани у Сарајеву - пише у документу из ресора цивилних послова.

У нацрту је наведено и да је Хрватска, путем Министарства спољних послова, обавијестила надлежну комисију у БиХ да је вољна и спремна да прихвати разговоре о одређивању тромеђе.

Саговорник “Гласа” упућен у дешавања каже да је највише ствари урађено на питањима која се односе на гранични појас управо са Црном Гором, док нема видљивијег напретка када је ријеч о рјешавању спорних тачака са Србијом и Хрватском, са којом БиХ има веома дугу границу.

- Ово је друга тромеђа која се појавила настанком Црне Горе као самосталне државе. Тренутно се траже сагласности за ратификовање докумената - каже наш саговорник који сматра да би ово питање могло да помјери с мртве тачке преговоре и о другим питањима са Хрватском, али не гаји превише наде. Протокол о одређивању тромеђне граничне тачке између БиХ, Црне Горе и Србије потписан је у мају 2019. године.

Новац

За имплементацију протокола ће, према процјени стручњака који су учествовали у његовој изради, бити потребно до 10.000 КМ, што је трећина укупних трошкова имплементације протокола. Новац ће бити обезбијеђен у буџету Министарства цивилних послова и Комисије за границу БиХ, а дио трошкова ће сносити и Хрватска и Црна Гора