Требињци у сопственом граду више не могу да купе стан у новоградњи јер су инвеститори вјештачки повећали цијене и под плаштом повећане потражње нуде метар квадрати од 3.000 КМ до 4.700 КМ и то искључиво ако се плаћа у цјелости. Само је питање ко ће на данашње плате дати кредит од минимално 150.000 КМ за стан од 50 м2. Они који га и добију - робови су банке малтене у наредних 25 година, а и фиксне каматне стопе постале су прошлост!
Тренутна ситуација на тржишту некретнина је таква да купци ван Требиња диктирају цијене метра квадратног, а не скупљи материјали како то инвеститори воле да представе. Најбољи примјер је да се цијена арматуре већ сада може купити по 1,40 КМ по килограму, док је прије пола године прелазила 2,00 КМ. Ипак, цијена метра квадратног се није стабилизовала ни снањила, већ се додатно мијења навише скоро свака три мјесеца.
Знају то добро млади Требињци којима да би купили стан од 50 метара квадратних треба минимално 175.000 КМ, с обзиром на то да исти треба намјестити, а постало је правило да је неопходно и паркинг мјесто које инвеститори посебно продају и наплаћују га од 5.000 КМ па навише у зависности од тога да ли је у питању спољни паркинг или унутрашње паркинг мјесто.
"Моја плата је 1.200 КМ. И супруга и ја смо запослени, мјесечно имамо око 2.100 КМ. До прије двије-три године сви су говорили да је то добра плата за нас двоје. Али, ми не можемо да приуштимо стан по овим цијенама. Треба нам кредит од 150.000 КМ, а имамо нешто и уштеђевине, таман да опремимо стан, платимо обраду кредита, укњижбу хипотеке, обраду уговора код нотара, осигурање које прати хипотеку, укњижбу стана. У банци су нам рекли да је сада фиксна камата на период од пет година, а остатак промјенљива. Фиксна камата износи 4,15 одсто и ево да се не мијења никако, што је нереално, ми мјесечно треба да враћамо више од 800 КМ са каматом. И то су у питању два кредита на по 25 година или 300 мјесеци. На 150.000 КМ треба да вратимо више од 240.000 КМ. И то је за стан од 50 м2. О двособном и не размишљамо, само нам притисак и шећер скоче. Моји родитељи живе у кући под плочом, а њени подстанари. Ништа вам више не требам говорити. И онда нам дођу ови са власти и кажу остајте овдје, добро се живи", поручио је овај млади требињски брачни пар.
Дјеце још немају, али је супруга у петом мјесецу трудноће. Свјесни су да долазе још важније обавезе. По свој прилици, одлучиће се да изнајме стан. Друго рјешење тренутно не могу да приуште.
"Звао ме рођак да дођем код њега у Словенију. Сад не могу због супруге и будућег дјетета, али чим се створе услови - бјежимо из ових јада. Овдје нема живота за младог човјека, па ћемо као пензионери доћи да уживамо у сунцу и доброј клими. Али се од тога тренутно не може преживјети", поручио је овај млади Требињац.
Да куповина стана, као егзистенцијално питање, постаје проблем за све већи број наших суграђана јасно је свима. Показује то и статистика - млади се све касније одлучују да ступе у брак. Немају, кажу, услова да у родном граду живе. Трошкови живота превазилазе све њихове могућности.
"И онда се неко чуди што нам је град пун дроге и шверцованих цигарета са Косова. Људи се сналазе. Сад тврдим, ако је имало паметан, свако треба да заје*е ову државу ако икако може, јер ова држава нас заје*ава откако смо се родити", поручио је један наш суграђанин, који је да би зарадио за куповину стана већ двије године на броду и плови свјетским морима.
Каже да се не би враћао да му родитељи нису у Требињу.
"Требиње ме не би видјело бар још 25-30 година. Али, треба човјек да размишља и о породици, сутра дјеци. Ја сам на брод отишао баш из тог разлога - да зарадим за куповину стана и да се онда оженим. Потребно ми још неколико година и таман ћу, ако све буде како треба, стан моћи да купим са 33 година живота и онда да стварам породицу", поручује овај наш суграђанин.
Шта Ви мислите о овоме?