Подруми "Вукоје" сумирају резултате: Царски завршетак године за царска вина

Крај је године, а у Подрумима "Вукоје" се ради ужурбано, испоручују боце вина у све крајеве свијета, али се сумирају и резултати протеклих непуних дванаест мјесеци који су, кажу одговорни, стандардно одлични.

"Година је заиста била веома успјешна, јер смо направили изузетне резултате на свјетским сајмовима, међу којим бих издвојио сајам у Мерану, Италија, гдје су наша четири вина селектирана међу она вина која су оцијењена највишом оцјеном. Такође, на недавно одржаном Београдском салону вина чувени дегустатор Стјуарт Пигот је издвојио наше Царско вино - Гранд Цру из 2018. године и Вранац Резерву из 2015. године као вина која су заслужила мјесто у специјалној селекцији сајма и оба су била оцијењена у рангу златне медаље, с тим што је ово прво (Царско вино - Гранд Цру) селектирано и номиновано као вино године у лондонском часопису "Декантер", једном од најпризнатијих винских часописа на свијету, а то је велики успјех не само за нас, него и за читав регион", каже Радован Вукоје, власник и директор Подрума "Вукоје 1982".

Он напомиње да су ове награде најбољи знакови да је жилавка као сорта еволуирала и направила својеврсну револуцију у посљедњих неколико година, а што је кулминирало Салоном жилавке у Винској галерији "Вукоје" Требиње, све бољим и иновативнијим винским догађајем већ шест година заредом.

Не заборављајући ни домаће манифестације, попут недавног Првог фестивала домаћих вина, ракије и хране, одржаног у Бањалуци у Подручној привредној комори, у Подрумима "Вукоје" с поносом истичу да њихова вина још освајају свјетске дестинације, па су ове године први пут дошла на нека од најпробирљивијих тржишта свијета, као што су Велика Британија и Швајцарска, док су њихови дестилати први пут стигли и до Америке, у Пенсилванију.

Оно што, поред нових тржишта, ипак посебно радује, јесте отварање нових објеката ове винарије, најприје објекта за дегустацију на локалитету Засад поље - Аперитиво Бар & Схоп, гдје се посјетиоци, поред дегустације и куповине вина и дестилата, могу упознати с процесом добијања тих дестилата обиласком дестилерије.

"На почетку године смо отворили Винску галерију Београд, тако да имамо свој својеврсни конзулат у најважнијем граду на Балкану и на њега смо врло поносни", додаје Вукоје.

Осим нових објеката, Подруми "Вукоје" су у протеклој години имали и нове производе, а овога су пута у питању ликери, који су се на тржишту појавили средином 2022. године и већ се пласирају широм свијета, стигавши и до америчког континента.

"У питању су ликери од аутентичних херцеговачких воћака, а мацерирају се у гроздовој ракији, и као нешто најаутентичније истакао бих смокву, чије засаде од прошле године имамо у Засад пољу.

На овом локалитету је, поред нашег виногорја, и маслињак, који се такође успјешно развија и ове године смо имали најуспјешнију бербу - 12.000 килограма са маслина засађених прије десетак година", појашњава даље Радован Вукоје.

Водећи се старом, провјереном бизнис крилатицом - да нема доброг посла без заједничког дјеловања, у Подрумима "Вукоје", који су иначе били и покретачи цјелокупне приче у винарству и виноградарству, не само ове регије, већ и у цијелој Републици Српској, кажу да је напредак шире заједнице, у ствари, напредак и појединачних послова, ма какви они били.

Радован Вукоје, који је и предсједник винара и виноградара БиХ, каже да таквим заједничким дјеловањем освајају лакше нова тржишта.

"Имали смо добре презентације и у Загребу, и у Београду, Истанбулу са ВСТК БиХ, али смо остварили и један успјешан подухват, а то је да се прикључимо Итер Витису, највећој мрежи винских цеста на свијету, тако да радимо поновну ревитализацију винских цеста и винских путева, а то је веома битно и за мале винаре у Херцеговини, јер ће моћи пласирати вино туристима и укључити се на овај пут вина, који је својеврсна ено-гастрономска понуда читаве Херцеговине", истиче Вукоје.

Појашњавајући да је винска цеста један од најстаријих и најзначајнијих туристичких производа у Босни и Херцеговини и траје већ скоро двије деценије, Радован Вукоје каже да је већ једном рађена ревитализација овог пројекта 2009. године, када су се прикључили неки нови учесници, нови произвођачи хране, тако да ће се и сада прикључивати неки нови произвођачи вина, али и туристичке организације градова куда она пролази. Сви они који имају прихватљиве дегустационе сале и услове који ће бити добри за туристе из Боке Которске и Дубровачко-неретванске жупаније имаће прилику да буду дио велике свјетске мреже Итер Витиса.

"На овом пројекту нам је доста помогао УСАИД, а моја замисао је да се што више винара и других произвођача који чине туристичку понуду удруже, чинећи једну свеобухватну ено-гастронску руту Херцеговине", наставља Вукоје причу која је започета у Подрумима "Вукоје" још 2003. године, када је ово била једина винарија у Републици Српској.

Од тада до данас су увијек предњачили и у производњи вина, и у новим брендовима, али су били и покретачка снага овдашњег винарства, подстичући здраву конкуренцију.

"Ми можда јесмо велики као бренд који је, што се тиче квалитета, на највишој степеници у европским оквирима, а што се тиче квантитета производње у рангу смо фамилијарних винарија и наша мисија је подизање свијести о чувеном херцеговачком вину у свијету. На тај начин можемо привући и велики број туриста у Херцеговину, гдје гости неће доћи само због једног винара или једног произвођача сира, меда и осталих производа овога краја, већ ова понуда мора бити што разноврснија", истиче Вукоје.

На око три хектара земље, некадашњем аустроугарском виногорју, такозваним Царским виноградима, Вукоје су наставили традицију производње аутохтоне херцеговачке жилавке, док на површини од 27 хектара, на локалитету Засад поље, осим жилавке и вранца, имају и интернационалне и одомаћене сорте: малвасиа дубровачка, тамњаника, цабернет саувигнон, цхардоннаy, пинот ноир, сyрах, мускат хамбург, мерлот, што њиховим винима даје палету богатих укуса и аутентичне воћне ароме.

Нудећи најквалитетнија вина, али и винске дестилате, ликере, маслинова уља, природно је што туристички објекти Вукоја имају огроман број посјетилаца, нарочито у времену након короне, када се само повећао број гостију из готово свих земаља свијета, највише из региона, али и из цијеле Европе, а у посљедње вријеме и из Америке, чиме је употпуњен велики туристички бум.