ris.jpg

Ловишта у Републици Српској опремљена су надзорим камерама које су током године биљежиле појаву тајанственог предатора ноћу, а сада је установљено да је у питању рис, некада ишчезла дивља врста на овим просторима која је строго заштићена, рекао је Срни секретар Ловачког савеза Републике Српске Живојин Лазић.

"Рис је снимљен у ловиштима на подручју Котор Вароши, Мркоњић Града, Шипова, Дринића и Гацка и стручна служба Савеза све информације о томе размјењује са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде и Републичким заводом за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, како би се што ефикасније вршио мониторинг и предузеле мјере на очувању риса и његовог станишта", каже Лазић.

Он је навео да је рис територијална врста којој је за опстанак потребно пространо и мирно станиште које му пружа заклон и храну, због чега је Ловачки савез наложио појачане контроле ловочуварских служби на подручјима гдје је уочено његово присуство да би се спријечило узнемиравање ове ријетке дивље врсте.

Лазић каже да рис углавном живи самачки и активан је ноћу, изразито је предаторска врста, главни плијен су му срна, јелен и дивокоза, а може да се храни и мањим животињама.

"Важно је нагласити да рис не чини велику штету на племенитој дивљачи у ловишту јер се једним плијеном храни неколико дана", истакао је Лазић.

Према његовим ријечима, једна од важнијих мисија Ловачког савеза је и заштита ријетких и угрожених врста дивљчи, што рис свакако јесте, па су у току активности на прибављању огрлице за телеметријско праћење риса која омогућава добијање драгоцјених информација о његовом животу у ловиштима Републике Српске.

Секретар Ловачког савеза похвалио је Владу Републике Српске и ресорно министарство за континуирану подршку Савезу која омогућава и овакво дјеловање, уз наставак уређења и обогаћивања ловишта.

"Ријешен је и проблем великих штета за ловишта због саобраћајних незгода у којима је учествовала дивљач тако што ће Ловачки савез осигурати све штете настале над и од дивљачи у Републици Српској, све ловце и ловно техничке објекте", навео је Лазић.

Он је додао да у саобраћају најчешће страдају срне и дивље свиње, а штете које су због оваквих удеса трпила ловишта достизале су и до 400.000 КМ годишње.

Лазић је истакао да су корисници ловишта у Српској одговорни и за здравствено стање дивљих животиња у свом ловишту и дужни су да спречавају унос и ширење болести, а у овој години са надлежнима сарађују у програму за правовремено откривање афричке и класичне куге свиња и контроли успјешности вакцинације лисица против бјеснила.