IMG-d056d6441cacdf5a128e25c7a32d1577-V-min.jpg

У биоскопској сали Културног центра премијерно је приказан документарно-играни филм “Карађорђе од Херцеговине” редитеља Ратомира Мијановића - о посљедњим данима војводе Луке Вукаловића у Херцеговини и његовом егзилу у царску Русију.

Сценарио је рађен по дјелу Радована Ждрала “Херцеговачка рапсодија”, роману-хроници о устанцима у Херцеговини против Турака 1852-1878. године.

Према ријечима аутора Ратомира Мијановића, Лука Вукаловић је као историјска личност био у тежој ситуацији од Карађорђа јер је био ослоњен сам на себе.

"Посљедњи дани његовог живота били су такви да је био препуштен сам себи и остављен са стране тадашње црногорске власти и црногорског двора. Једноставно, да би спасао опстанак Срба у Херцеговини он је морао да оде из Херцеговине у Украјину. Ми смо користили играно-документарни филм у коме има доста пјевања уз гусле, а бројни аутори су писали о Луки Вукаловићу и то смо искористили за филм", рекао је Мијановић.

Посљедња фаза живота Луке Вукаловића - његово страдање, освијетљена је у овом документарно-играном филму.

"Књига 'Херцеговачка рапсодија' добро освјетљава и уз неке наше изворе мислим да смо дошли до једне коректне слике о страдању Луке Вукаловића. Ми смо ово радили са циљем да помијешамо пјевање уз гусле, документарно снимање и играни филм. Тешко је након толико година дочарати лик и одговорност је велика, али мислим да смо добрим дјелом успјели то урадити. Ово је рађено са скромним средствима, на најљепшој аматерској основи, без хонорара. Ако буде замјерки све је од срца рађено, а кад се са срцем ради и грешке лакше падну", истакао је Мијановић.

Ратомир Мијановић мисли да у данашње вријеме лик Луке Вукаловића није довољно познат међу млађим нараштајем, код старијих се боље зна о његовом страдању и животу.

"Нека ово буде фаза која би расвијетлила његов лик и значај у историји српског народа на овом простору", закључио је Мијановић.

Улога чувеног херцеговачког војводе повјерена је Лазару Амбулији, а познатог књижевника и дипломате Љубомира Ненадовића - Бојану Нинковићу.

Амбулија каже да је лик Луке Вукаловића много тешко показати.

"Лука је за собом оставио велико дјело. Замислите велики Карађорђе девет година је водио устанак. Нема ко није чуо за њега, а Лука је Карађорђев и наш десет година. Мало се о њему зна или пише. Да ли је то због интрига као што се и данас дешава у животу и неправедно труне у земљи која није његова. У земљи којој је рођен мало се помиње и мало се и зна. Само знамо да је био велики војвода, а он је био и велики човјек и ентузијаста. У једним опанцима је почео и завршио устанак. Код њега је било 'Све за српство, а српство ни за шта", рекао је Амбулија.

У филму учествују и народни гуслари: Рајко Милојевић, Небојша Милановић, Југослав Илић, Милан Атељевић, Радован Лечић, Владан Перовић, Павле Брњош, Здравко Ковач и Срђан Вукаловић. Наратори у овом остварењу су Ратомир Мијановић и Зоран Гргуревић, сниматељ и монтажер је Мирослав Пударић, а директор филма је Драган Мијовић.

Филм је сниман у организацији Гусларског друштва “Војвода Недељко Видаковић”, уз финансијску подршку Града Требиња.