Српска православна црква /СПЦ/ и њени вјерници данас славе Ваведење Пресвете Богородице. Овај празник означава улазак (уведење) Свете Богородице у храм и њено завјештање Богу.
У календару Српске православне цркве Ваведење је уписано црвеним словом, а иначе се сматра једним од 12 највећих хришћанских празника.
Код Срба се овај дан још зове и Света Пречиста. На овај дан, који се зове и Женска Богородица, светкују се родиље и нероткиње, а многи се на овај дан и причешћују.
Пошто су Свети Јоаким и Ана, родитељи Богородице, били без дјеце, завјетовали су се да ће дијете које им Бог подари посветити њему на службу.
Када су добили кћерку Марију, и када је навршила три године, сазвали су сву своју родбину и више дјевојчица, припремили доста свијећа и свечано пошли у Јерусалимски храм.
Напријед су ишле лијепо обучене девојчице са запаљеним воштаницима, за њима Јоаким и Ана, водећи за ручице своју кћер, а за њима остали пратиоци. Окупило се доста свијета да види ову лијепу и чудновату поворку.
Кад су се приближили цркви, изашли су им у сусрет свештеници, а сам првосвештеник Захарије, отац Јована Крститеља, изашао је да дочека дјевојчицу Марију на црквеним вратима.
Црква је била уздигнута од земље и требало је прећи петнаест степеника до улаза. Родитељи су довели дјевојчицу до степениша, пустили је, а она сама, слободно и усправно је прешла све степенике, ни једном се не осврнувши на своје родитеље, већ је весело гледала право у цркву.
Првосвештеник је узео дјевојчицу за руке, увео је у цркву и повео право пред олтар, који се звао Светиња над светињама.
И данас у олтар женска нога не смије да ступи, а у дио Јерусалимског храма, који се звао Светиња над светињама, није смио ни обичан свештеник да уђе, већ само првосвештеник и то једном у години, кад је приносио жртве.
У тај олтар првосвештеник је увео дјевојчицу Марију и посветио је на служење Богу. Тиме је наговијештено да ће она постати истинска светиња над светињама у коју ће се смјестити несмјестиви Бог.
Том догађају чудили су се не само људи, већ и божији анђели, који су по предању невидљиви учествовали у пратњи. Родитељи Маријини приносили су прописне жртве, те се са сродницима вратили кући, а малу Марију оставили при цркви, и често су је, док су били живи, обилазили.
Богородица је у храму остала до своје дванаесте године.
Празник Ваведења Пресвете Богородице, празник њеног увођења у храм, већи је од празника њеног рођења. У сијенци старозавјетног Храма израстао је цвијет Новог Завјета – Дјевица Марија.
Ваведење је и слава српске светиње, манастира Хиландар. Иако Грчка православна црква слави Ваведење по новом календару (21. новембра), на цијелој Светој Гори традиционално се и 4. децембра обиљежава Дан Богородице, а централну литургију држе српски свештеници из Хиландара.
Богородица је по предању једина жена којој је икада било дозвољено да ступи на тло Свете Горе, током свог мисионарског путовања по повратку из Свете земље. Она је због тога уједно и заштитница цијеле Свете Горе, односно грчког полуострва Атос.
На славским иконама Ваведња слика се сцена из јерусалимског храма, у којој трогодишњу Марију и њене родитеље прима првосвештеник Захарије.
Богородица се сматра заштитницом жена породиља и разна су народна вјеровања везана за моћ икона на којима је она представљена.
Ваведење Пресвете Богородице је храмовна слава манастира Завала.
Тајна празника: Ваведење Пресвете Богородице
Шта Ви мислите о овоме?