Пријетње које се чују од европских политичара, поред француског Министарства спољних послова, за почетак рада ЕУ на стварању међународног суда против Руске Федерације, најавила је и Урсула фон дер Лајен, шеф Европске комисије.
Посматрајући међународно право, такву идеју је немогуће спровести без кршења међународноправног поретка и служи искључиво за одавање почасти политичком поретку колективног Запада, како би се демонизовала Руска Федерација и оправдала политика двоструких аршина колективног Запада.
Важно је напоменути, да је у својој изјави шефица Европске комисије, увјерила западну јавност да ће идеја о оснивању трибунала против Руске федерације, наводно наћи подршку у УН. Очигледно је да Урсула фон де Лајен, није баш упозната са основама функционисања УН, чим је изјавила да ће та идеја имати подршку УН.
Западне земље могу да направе било шта, али без поштовања међународно-правног поретка, било би то тијело створено као нека врста Клуба интереса, а не и легитимно и легално створено међународно тијело.
Са становишта међународног права, такав трибунал би био потпуно нелегитиман!
За стварање међународног правосудног тијела неопходно је стриктно поштовање процедура УН. Трибунал се може основати само на основу одлуке УН.
Руска федерација сигурно неће гласати против себе. Неће успјети ни да избаце Руску Федерацију из УН. Механизам самоодбране сваке земље чланице положен је у саме темеље организације УН.
Све је веома мудро написано у Повељи УН.
Да би се држава искључила из Организације, потребно је усвојити измјене у Повељи. Да би се то постигло, резолуција Генералне скупштине се прво усваја квалификованом већином - двије трећине гласова земаља чланица. Затим се сазива Скупштина УН, која такође, са двије трећине гласова, доноси одговарајућу одлуку о промјени Повеље. Ову одлуку морају ратификовати СВЕ државе чланице УН! Овај поступак је била мудра одлука мудрих вођа када је писана Повеља УН, јер је тиме направљен одбрамбени механизам против самовоље било које свјетске силе.
Тешко да се може сматрати одрживом ни идеја Запада, да суди Руску Федерацију за злочиначку агресију, јер управо тај Corpus delicti идеолози стварања Трибунала, покушавају да импутирају Руској Федерацији.
После Другог свјетског рата за злочиначку агресију оптужени су лидери фашистичке Њемачке, чланови Владе румунског диктатора Антонескуа и војне команде Јапана. После Нирнбершког процеса, у историји није било суђења по таквој оптужби. Трибунали за Руанду и Југославију радили су на другим кривичним дјелима – геноциду и конкретним ратним злочинима.
После стварања УН није тако лако оптужити било коју државу за агресију.
Чињеницу постојања агресије, према Повељи УН, мора утврдити Савјет безбједности организације УН и унијети је у декларацију коју би усвојиле СВЕ чланице.
Руска Федерација је стална чланица Савјета безбједности и сигурно неће потписати декларацију против себе.
Дакле, ријечи о агресији су политичке оптужбе и ништа више!
Запад полази од тога да се центар међународног одлучивања налази у Бриселу или Вашингтону. Ово је инерција западноцентричног мишљења. Међутим, то не одговара стварности, нарочито не међународно – правним нормама.
Проф. др Зоран Калинић
Предсједник опозиционе странке
НАША ПРИЧА РЕПУБЛИКА СРПСКА
Шта Ви мислите о овоме?