Цијене некретнина у Србији су од почетка рата у Украјини отишле у небо, будући да је велики број Руса одлучио да живот настави, барем привремено, у овој земљи. Било да се стан изнајмљује или купује, цифре су астрономске и ријетко који “обичан” грађанин може да их приушти. Ситуација је до те мјере нереална да се дешава да је изнајмљивање хотелске собе на мјесец дана јефтиније.
Живот у хотелу углавном укључује живот у малом простору, будући да се сви који посегну за овом опцијом због исплативости, одлуче на најобичнију собу.
То најчешће подразумијева да смјештај рецимо не укључује кухињу, али су неке друге ствари, о којима они који ипак плаћају кирију за стан морају да размишљају, попут интернета, плаћања рачуна, чишћења стана и, на крају крајева, мијењања постељине, обезбјеђене.
Иако је и хотелски смјештај поскупио у посљедње вријеме, и даље постоје опције које су јефтиније од станова.
Тако на примјер хотел Славија, који се налази на истоименом тргу, нуди мјесечни најам једнокреветне собе по цијени од 410 евра, док двокреветна кошта 495 евра, па они који желе да прођу још јефтиније могу да нађу цимера са којим би подијелили трошак.
У ову цијену, према подацима са сајта поменутог хотела, улази најам собе просјечне површине 20 квадрата на 30 дана, режије, осигурање, чишћење и мијењање постељине једном недјељно, а у собама је обезбијеђен и интернет који гости не плаћају одвојено.
„Немамо много соба доступних за мјесечни најам, раније их је било више, али су све које имамо пуне, а чак постоји и листа чекања. Велика је потражња“, рекли су за Нова.рс у овом хотелу.
Са друге стране, кирије за гарсоњере сличне квадратуре, које се налазе у центру Београда, достижу чак и цијене које премашују 1.000 евра.
За оне са нешто плићим џепом, ту су оне које коштају “само” 450 до 600 евра.
Једина мјеста где се гарсоњере могу наћи по нешто нижим цијенама, за око 250 евра, јесу насеља подоста удаљена од центра града, попут Ледина, Борче, Петловог брда итд. Међутим, чак и да се нађе гарсоњера у центру града за једнаку цијену као хотелска соба, треба имати у виду да се трошкови ту не завршавају.
Ако се на износ од 400 евра додају и сви рачуни који морају бити плаћени сваког мјесеца, крајња свота која треба да се издвоји може бити значајно већа, а највише ће зависити од начина гријања у стану и, самим тим, висине рачуна за Инфостан.
Оно што свакако не охрабрује јесте чињеница да српско тржиште некретнина већ мјесецима уназад константно расте.
А како су недавно познаваоци тржишних прилика рекли за овај портал, у контексту смиривања тржишта ово ће бити најзначајнија зима, па тако треба пратити како ће се даље кретати раст цијена основних животних намирница, као и инфлација на микро, али и макроекономском нивоу.
Дакле – уколико дође до пада куповне моћи грађана, може доћи и до пада цијена због смањене тражње за некретнинама. Мада, иако је сад већ опала тражња, то није утицало на саме цијене.
Зато грађанима остаје само да се надају да ће ускоро животни простор моћи да приуште по неким “пристојнијим” цијенама.
Шта Ви мислите о овоме?