Bileca.jpg

Ослоњена на металопрерађивачку, текстилну и прехрамбену индустрију, привреда Билеће прије рата била је генератор развоја, али и живота у овом дијелу Херцеговине.

Око пет хиљада радника свакодневно је пунило фабрике које данас након рата и приватизације углавном зјапе празне или се користе као магацини за робу.

Једно од њих је билећка „Ковница“ у којој је уочи рата радило око 900 радника.

Највећи дио отковака „Ковница“ је пласирала на страно тржиште посредством „Енергоинвеста“ у чијем је саставу пословала.

Основана је осамдесетих година прошлог вијека на око 55 хиљада квадратних метара и у њој су се правили високо квалитетни отковци, дијелови арматура, прирубнице.

У свом програму имала је ковање у калупима, ваљање прстенова, кошуљица лежајева, а фабрика је била једна од најопремљенијих на простору бивше Југославије.

Ковница је приватизована 2007. године када је 83,4 одсто капитала купио бизнисмен Бранко Вучковић из Травника, власник предузећа „Сенфнер Гроуп“.

Он се обавезао како ће у фабрику уложити најмање четири милиона КМ, да ће задржати раднике и дјелатност предузећа најмање пет година.

Обећао је и увезати радни стаж радницима и уплатити им заостале плате и доприносе.

То су били захтјеви радника који су до тада били власници већинског пакета акција.

Међутим, ништа од тога није испунио. Гомилао је обавезе, а радници су га оптужили да продаје основна средства за рад, машине, али и поједине производе као старо жељезо.

Вучковић је тврдио да је прије његовог доласка доста тога било покрадено.

Агонија је из дана у дан била све већа, па су радници одлучили да је прекину тако што су у октобру 2010. године покренули стечајни поступак.

У том процесу је утврђено да су обавезе предузећа око 11 милиона марака, док је имовина процијењена на 7,5 милиона КМ.

Након пет безуспјешних продаја, у априлу 2017. године цјелокупна имовина продата је фирми „Унис ток“ из Калесије чији је власник Сеад Џафић, актуелни градоначелник ове локалне заједнице и то за 1,9 милиона КМ.

Како је Џафић признао, стање у погонима било је много лошије него што је претпостављао.

Џафић је 2018. године покренуо пробну производњу и тако подгријао наде радника, али и свих у Билећи да би фабрика поново могла стати на ноге.

Посјетили су га и неки од највиших званичника Српске који су обећали подршку.

Међутим, ширења посла није било, па је рад поново обустављен.

Џафић је прошле године обавијестио локалну власт како не одустаје од идеје да оживи фабрику, али да стање на тржишту тренутно није повољно.

Сличну судбину доживјела је и „Билећанка“ која је у најбољим данима запошљавала чак 2.000 радника.

Основана 1962. године, производила је по квалитету надалеко познате индустријске тепихе и завјесе.

Након рата гомилају се проблеми и дугови радницима. Управа продаје машине за ткање под старо жељезо, а уновчени су и паркинг простор и возни парк. Никада није објелодањено гдје је новац завршио.

„Билећанка“ је приватизована 2005. године када је 30 одсто капитала на берзанској аукцији купила група бивших руководилаца предузећа за 80.500 КМ.

До 2010. године предузеће је у потпуности упропашћено. Акумулирани губитак био је 27,5 милиона КМ, а дугови 8,5 милиона марака, па су радници, као и у случају „Ковнице“, поднијели захтјев за стечај.

У априлу 2013. године дио погона је купило Јавно предузеће „Никола Тесла“ из Бањалуке након чега је почело производњу.

Међутим, директор Драган Вучетић, савјетник Милорада Додика у кога се власт Српске клела, уништио је предузеће и побјегао, а грађанима Српске оставио да враћају милионске кредите.

Данас је слободан човјек, а Српску заобилази у широком луку, јер се против њега воде бројне истраге.

Објекте „Билећанке“ купили су локални привредници који их данас користе за производњу, складиштење робе, али и за вјенчања, јер је у једном од њих отворен свадбени салон.