nevesinjska-olimpijada-foto11.jpg

На УНЕСЦО-овој листи нематеријалне културне баштине човјечанства већ у децембру би се могла наћи два бх. културна добра, и то "Традиција узгајања коња липицанера" и Невесињска олимпијада, а што ће увелико допринијети очувању ових заоставштина.

Наиме, на сједници Међувладиног комитета за очување нематеријалне културне баштине УНЕСЦО-а, која ће бити одржана почетком наредног мјесеца, биће разматран приједлог за уврштење Невесињске олимпијаде у Регистар најбољих пракса очувања, те серијска номинација "Традиције узгоја коња липицанера", у коју је БиХ такође укључена.

Наши саговорници истичу да очекују позитивну одлуку, односно да ће обје номинације бити уврштене на ову листу.

Миленко Авдаловић, начелник општине Невесиње, за "Независне" каже да су прије двије године номиновали ову традиционалну манифестацију, али да се све одужило због пандемије вируса корона.

"Надамо се и вјерујемо да ће бити позитивна одлука. Ове године је одржана 147. Невесињска олимпијада, и то је најстарија спортска, туристичка и културна манифестација у нашој регији, тако да би она сигурно требало да постане заштићено нематеријално насљеђе", рекао је Авдаловић.

Како истиче, на овај начин би све што се дешава на Олимпијади добило нову димензију, а самим тим би она привукла још више људи из региона.

"Осим тога, нашла би и своје мјесто на свјетској мапи заштићених нематеријалних насљеђа, али и у том УНЕСЦО-овом мозаику. Уколико се то деси, вјероватно делегацију Невесиња чека и пут у Париз, тако да би то било заиста позитивно за нашу општину", рекао је Авдаловић.

Мирослав Миланковић, директор ергеле "Вучијак" у Прњавору, каже да ће њихова номинација највјероватније бити уписана на ову листу.

"Не учествујемо само ми, већ све ергеле из БиХ, Хрватске, Италије, Румуније, Мађарске, Словачке, тако да је номинована акумулација у Европи која узгаја липицанере, те се надамо да ћемо проћи", рекао је Миланковић за "Независне".

Како истиче, ако се ова традиција нађе на УНЕСЦО-овој листи, тиме ће свакако бити стављена тачка на раније приче да ће се ова ергела затворити.

"Ми смо једина ергела у БиХ која се бави узгојем липицанера, односно има још неколико, али то све траје док је власник жив, тј. кад он умре све пада у воду", казао је Миланковић, додајући да тренутно имају 125 грла различите категорије: од ждребади старих три мјесеца па до оних старијих, и то до 1617 година.

И Миљан Ербез, директор "Ербез Цонсултинга", који је раније, и то док је био у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, радио на овој номинацији, каже да је у сталном контакту с удружењима узгајивача липицанера из Републике Српске.

"Иако сам раније радио на томе, и даље сам укључен јер ме све то занима. Ми смо тада предали ову номинацију и интересује ме шта ће бити, а недавно су ми колеге потврдиле да ће се ова сједница одржати почетком децембра и да ће тада бити донесена одлука и о нашој номинацији. Очекујем да ће она бити позитивна", додао је Ербез за "Независне".

Из Државне комисије за сарадњу с УНЕСЦО-ом подсјећају како је основни предуслов да неки локалитет буде номинован за упис на листу свјетске баштине да буде под највишим степеном заштите у земљи која га кандидује.

"Да би се кренуло у припрему номинационог фајла, први корак је да се утврди на основу ког критеријума УНЕСЦО-а ће добро бити кандидовано за упис. Критеријуми су дефинисани оперативним смјерницама за имплементацију Конвенције о свјетској баштини, када се утврде, припрема се тентативни лист, а након тога слиједи сложени процес израде номинационог фајла", појашњавају из Комисије за сарадњу с УНЕСЦО-ом.