Српска православна црква /СПЦ/ и њени вјерници славе дан Светог Димитрија, у народу познатији као Митровдан.
Свети великомученик Димитрије рођен је у Солуну. Овај славни и чудотворни светитељ је био једино дијете добрих и благородних, али родитеља без дјеце.
Много времена су провели његови родитељи у молитви и чинили милостињу да им Бог подари насљедника. И послије дужег времена смиловао се Господ и испунио им жељу и они су добили сина Димитрија.
Измољен од Бога, као једини и дуго чекани, с великом пажњом је одњегован и васпитаван. Отац му је био војвода, а кад је он умро, цар Максимијан је поставио Димитрија умјесто оца за солунског војводу.
Посебно царево наређење односило се на прогон хришћана, али Димитрије је, супротно наредби, чак јавно исповиједао вјеру у Исуса Христа.
Кад је цар то сазнао, Димитрије је, знајући шта га чека, раздијелио сав свој иметак и мирно ступио у тамницу спреман на страдање које му предстоји.
Послије неколико дана војници су изболи копљима светитеља, иако су га насли у молитви.
Ту, у Солуну, хришћани су крадом сахранили његово тијело и на том гробу су се многи исцјељивали. Над тим гробом подигнута је мала црква, а низвјесни велможа Леонтије, након сто се излијечио од тешке болести, подигао је над светитељевим моштима много већу цркву.
Мошти Светог Димитрија у цркви Светог Димитрија у Солуну.Свети Димитрије сматра се заштитником Солуна, јер је спасао град од непријатељске војске, а Руси га сматрају и покровитељем Сибира.
Култ светог ратника Димитрија је распрострањен и код Срба захваљујући великој духовној блискости са грчким народом, гдје је овај светитељ веома слављен још од времена турске најезде.
У Србији и Републици Српској се Свети Димитрије празнује и као крсна слава Митровдан, а у многим крајевима је ово и дан одржавања преслава.
Градови у Србији Косовска Митровица и Сремска Митровица добили су име по Светом Димитрију Солунском Мироточивом.
У средњовјековној Србији, посвећени су му многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани.
Према народном предању, хајдуци су се растајали на Митровдан ради зимске паузе, а састајали поново на Ђурђевдан (Ђурђевданак, хајдучки састанак, Митровданак хајдучки растанак).
Славски Тропар Свети великомученик Димитрије
Шта Ви мислите о овоме?