Случај из Дубровника нова шанса за поврат имовине

Каже ово за “Глас Српске” адвокат и предсједник Удружења “Одузета имовина” из Новог Сада Зоран Ристић, коментаришући одлуку суда у Осијеку, која представља први такав случај у посљедњих готово 30 година, јер су хрватски судови до сада овакве и сличне тужбе и захтјеве одбијали да разматрају уз образложење како се ради о државној имовини. 

Оно што је интересантно за овај случај, према ријечима Ристића, јесте то што је у једном дијелу пресуде наведено како је ова одлука, између осталог, донесена и на основу уредбе Владе Хрватске из 2000. године у којој се наводи како се поједина спорна имовина може вратити ако је то у интересу Хрватске.

- Па то није ништа до класична дискриминација. То значи да ће се о овој имовини одлучивати волунтаристички или, што би рекла Милка Бабовић, на основу умјетничког дојма. Па то је страшно и невероватно и горе него што је било у претходном периоду. То значи да ако им се неко не свиђа неће му ни вратити пријератну имовину.

То је класична будалаштина, али исто тако с том будалаштином они су сами себи скочили у стомак, јер су оваквом пресудом најбоље показали какав дискриминаторски однос имају према различитим апелантима - истакао је Ристић.   

Овај адвокат који годинама води на моменте и Донкихотовску борбу с хрватским правосуђем, открио је и како ће управо на ту карту играти у Стразбуру, у којем ће, како је појаснио, о томе обавијестити Велико судско вијеће кроз апелацију у којој ће указати на овакву накарадну судску праксу, препуну контрадикторности, али и дискриминације.

- Боравићу у Стразбуру од 15. до 17. новембра и питаћу их како је ово могуће. У пресуди пише и да су Хрватска и БиХ потписале споразум о сукцесији. То је лаж, билатерални споразум између две стране никада није потписан. Да закључим, ово је сада шанса да надлежни из БиХ, али и Српске, крену у нову правну, можда и одлучујућу борбу. Обавеза књижења и прихватања враћања у посед поменуте имовине значи веома много. Померени су Хималаји. Сад је на нама правницима да ово искористимо.

То је страховит напредак, јер и у Повељи о људским правима стоји да не сме бити дискриминације. Сви треба да буду исти пред законом. Немам се ја шта коме свиђати или не да бих могао вратити нешто. И тако “наоружан” крећем у Стразбур - поручио је Ристић.         

Подсјећања ради, Жупанијски суд у Осијеку је прије пар дана након вишегодишње правне битке, дубровачким властима наложио да Општинској организацији Црвеног крста Ново Сарајево врати у посјед укњижене објекте дјечјег одмаралишта у Лозици.

Хрватске власти, наиме, већ деценијама игноришу Међународни споразум о сукцесији, односно Анекс Г Споразума, у којем је наведено да ће права на покретну и непокретну имовину, на коју су грађани или друга правна лица имали право 31. децембра 1990. године бити призната, заштићена и враћена од стране те државе. Према неким процјенама, она и данас вриједи око 10 милијарди евра. Према ријечима Ристића, бивши легални титулари одузете непокретне имовине у Хрватској лишени су права на њено коришћење.

- Нажалост, надлежни хрватски управни органи скоро две деценије упорно игноришу документоване захтеве за реалну реституцију, односно новчано обештећење за одузету имовину правних лица из Србије и БиХ. Таквим поступањем су оштећена многобројна лица у тим правним субјектима, па и грађани хрватске националности из БиХ и Војводине - истакао је Ристић.

Тужба од 200 милиона евра

Уз бројне тужбе компанија из БиХ и Србије, које су судови до сада глатко одбијали, Хрватска је суочена и с арбитражним поступком који је у Вашингтону још 2019. покренуо канадски држављанин Хакон Корсгард који тражи одштету од чак 200 милиона евра. Он тражи одштету јер му није омогућено стицање права власништва над некретнинама у Хрватској које су раније биле друштвено власништво с правом кориштења друштвених предузећа из Србије.