Требињски академски сликар Дражен Милић већ 15 година израђује аутохтоне, веселе сувенире свога града, на којим све грађевине и цјелокупни пејзаж једноставно играју и веселе се у својим живим бојама, а за протеклих деценију и по његова сувенирница "Арт шпајз" постала је и заштитни знак Требиња.
Осим што слови за врло респектабилног сликара, Дражен је познат и као аутор требињских сувенира, али је овај свестрани умјетник оснивач и Сликарске колоније "Коло".
"Већ деценију и по дјелује моја сувенирница, коју сам смјестио на врло фреквентном мјесту, које ми у Требињу колоквијално називамо Под тунелом, а у ствари је на улазу у Стари град, тако да, осим што сувенире израђујем сам, на себи својствен начин, на погодном је мјесту, па сви овдје купују", каже овај скромни умјетник.
Идеју за сувенирницу добио је када је, идући у посјете својим пријатељима ван Требиња, схватио да нема гдје да им купи оригиналан сувенир који би им донио на поклон, па је по завршетку студија одлучио да и сам формира своју радионицу, али је претходно четири мјесеца учио занат у Београду.
Каже да се учио на сопственим грешкама, али и путујући по свијету, на основу сувенира које је доносио из различитих земаља, а онда се повезао и са требињском Туристичком организацијом, пратећи нове идеје и нове трендове, јер се, како каже, и сама туристичка дјелатност, али и умјетност и све остало, константно мијењају.
Воли да каже да се и он и његова умјетност мијењају како се и сам град Требиње мијења, онако како град расте и развија се - тако ради и он сам, а само тржиште обликује његове идеје.
"Када туристи дођу на моју сувенирници и сами ми дају неке идеје, траже неке комбинације које немам, ја наставим да правим тако нешто, тако да се трудим да пратим и жеље и трендове. Дешава ми се и то да, док правим и печем сувенир, он ми једноставно испадне из руку, али се од тога направи неки врло оригиналан облик који касније у сувенирници буде одмах продат, па касније, када правим такве ствари, морам и сам да их ломим да би испали оригиналнији", прича Милић, дајући оригиналан примјер како се на грешкама може добро учити.
Овај умјетник из града на Требишњици каже да никада неће заборавити да је своје прве радове све до једног поломио, носећи их у сувенирницу пјешице, оклизнувши се на леду, али је то био добар почетак, јер је, водећи се крилатицом да се први мачићи у воду бацају, касније све што направи продао за тили час.
Данас Под тунелом има два објекта, научио је ко какве предмете воли, па је схватио да најбоље иду магнети, да Италијани јако воле керамику, али и домаћи туристи из БиХ, али првенствено из Србије, одакле Требиње годинама има највише туриста и они ту и највише купују.
Овај посао није нимало лак, јер за једну пећ треба 15 дана, с обзиром на то да је велика влага, а керамика треба постепено да се исушује. Међутим, љети, када и прода највише сувенира, довољна су му три дана.
Прекопута сувенирнице отворио је и једну малу галерију слика која функционише доста добро, тако да је Дражен Милић у неколико квадрата, колико заузимају и сувенирница и галерија, сконцентрисао свој умјетнички живот, не рачунајући мјесто настајања свих ових умјетнина у његовом атељеу у породичној кући у Требињу.
Каже да му је драга и свака његова здрава конкуренција која га гура напријед, тако да у свему савршено ужива.
Шта Ви мислите о овоме?