Зимско рачунање времена – дуже ћемо спавати, али дан ће нам бити краћи

Помjерање часовника уназад за један сат наредних дана може да изазове малу конфузију у нашем организму. Како сан утиче на наше физичко и ментално здравље и колико ће нам бити потребно да се прилагодимо на овај прелазак објашњава професор др Драган Хрнчић, физиолог са Медицинског факултета у Београду.

У ноћи пред нама прећи ћемо на зимско рачунање времена, односно враћамо се на наше старо вријеме, које смо имали прије него што је 27. марта 1983. године, на основу одлуке владе тадашње СФРЈ уведена пракса прољећног преласка на љетње рачунање времена.

Прелазак са љетњег на зимско рачунање времена је по наш организам нешто блажа варијанта те транзиције у односу на ону коју имамо у прољеће, наводи др Хрнчић.

„Зимско рачунање времена је оно, што кажу природно рачунање времена, односно оно које је усаглашено са астрономским часовницима и заправо, сунчеви часовници, којих има понегде у граду, подне показују искључиво када смо на зимском рачунању времена“, истиче професор.

Дуже спавамо, али дан краће траје

Зимско рачунање времена нам даје тај сат сна ујутру, али нам заправо скраћује дан, а природан ток како идемо ка зимским мјесецима, овим помјерањем сата ми тај прелаз доста убрзавамо и скраћујемо дан, а продужавамо ноћ.

„Зато ово враћање на зимско рачунање времена даје ефекат скраћења дана и скраћења наше изложености дневном светлу, а светлост је оно што одређује наше биолошке ритмове који морају бити усклађени са циклусом светлости и таме, односно смене дана и ноћи коју диктира Сунце“, наглашава професор.

Мада та промена од једног сата не делује као нешто драматично, али ћемо сигурно већ у недељу и понедељак осетити да не стижемо да обавимо све редовне активности и да ће нам недостајати тај један сат, што доводи до конфузије, али и до додатних промена у организму праћених појавом главобоље, варијација у крвном притиску, раздражљивости.

„Заправо, како улазимо у ове зимске дане, без обзира на лепо време, ми заправо тонемо у нешто што зовемо зимска депресија и тај недостатак светлости је нешто што ће нам бити главни проблем“, наглашава др Хрнчић.

У сваком случају, прилагођавање на зимско рачунање времена ће много краће трајати, осим код хроничних болесника којима ће требати можда и седам дана да се прилагоде, у зависности од тога колико имају изражене тегобе, нарочито метеоропате.

Како да ускладимо биолошки и друштвени часовник

Проблем је што наш биолошки часовник морамо да ускладимо и са друштвеним који диктира дневни ритам обавеза, зато је савјет да што више шетамо током дана како бисмо што више били изложени сунчевом свјетлу, да повећамо хигијену спавања и да исхрану ускладимо са годишњим добом.

Препоруке љекара који се баве проучавањем спавања кажу да нам је потребно од шест до осам сати сна за одрасле особе. Та количина спавања која је минимално-оптимално потребна за дневно функционисање организма варира и од старости.

„У том смислу, деци је потребно нешто више сна јер она расту и развијају се током спавања, пре свега због лучења хормона раста који се лучи ноћу“, напомиње др Хрнчић.

Највише проблема са поремећајем сна имају људи који раде по смјенама, прије свега они који раде трећу смјену, али у сваком случају, ово помјерање часовника за један сат уназад изазива много мање проблема од прољећног преласка на љетње рачунање, закључује проф. др Драган Хрнчић у гостовању на РТС.

Поподневна дремка

Истраживања су показала да поподневну дремку не треба избјегавати, али да она не би требало да траје дуже од сат времена, јер може да поремети наш ритам успављивања које би требало да буде прије поноћи, истиче професор Хрнчић.