У Требињу су боравили редитељ филма "Света Петка-Крст у пустињи" Хаџи Александар Ђуровић, главна глумица Милена Предић и аутор романа "Петкана" Љиљана Хабјановић-Ђуровић.
Филм “Света Петка – крст у пустињи”, несвакидашњи, ауторски и духовни филм о најпоштованијој светитељки православља, и послије више од два мјесеца приказивања привлачи велику пажњу публике. Свјетску премијеру доживио je 29. августа 2022. на 44. Московском филмском фестивалу, а у Србији гa је погледало око 80.000 гледалаца.
Редитељ филма "Света Петка-Крст у пустињи" Хаџи Александар Ђуровић је истакао да је његова породица са Светом Петком везана приватно и са том причом живи од када је роман написан прије 20 година.
Као студент режије 2008. године је радио звучну књигу "Петкана" у форми радио драме и након тога створила му се слика како би требао да изгледа филм.
"Са својим родитељима био сам у Светој земљи на ходочашћу и тамо сам читао роман и у тој пустињи која је далеко другачија од јорданске, али врло близу, створила ми се слика. Тада нисам био умјетнички зрео да изнесем тако нешто, али десет година касније смо кренули у ту причу и након шест година рада на филму тај сан ми се остварио", почео је разговор за ТребињеЛиве.инфо Ђуровић.
За филм су након дугог конкурисања и двије године тражења новца добили средства захваљујући и копродукцији са Јорданом и то је прва таква сарадња (Србија-Јордан). Кад су стигла средства видјело се да то није довољно да се филм заврши будући да се снимао на разним локацијама (јорданским пустињама, Србији, Румунији и Јашију, гдје се данас налазе мошти Свете Петке), са страном екипом.
Породично су сјели и размишљали шта да ураде.
"Схватили смо да је једини начин да се одрекнемо нечег свог и продали смо кућу у Доброти и тако смо завршили филм. То не видимо као губитак већ једна врста нашег доприноса, ктиторства и како људи кажу ово је једна врста умјетничког дјела који је као још један храм у славу Свете Петке. Мислим да ће овај филм бити на духовну корист не само нашој породици и екипи која је радила на филму, него и свим гледаоцима", прича Ђуровић.
Редитељ филма Александар Ђуровић каже да се током снимања филма пазило на сваки детаљ јер је од многих чуо да је проблем код наших филмова звук или да су лоше одрађени дијалози, микс. Тако је и овај филм прављен за филмско платно, биоскоп, а не за мале екране.
"Овакав филм гдје нема пуно дијалога стоји на поетици звука и слике, поред добре глуме Милене Предић, генерално све што је визуелно и аудио елемент који треба да увуче публику у амбијент пустиње је јако битан. Добио сам доста коментара од људи који су ми рекли да су имали осјећај као да су шетали кроз пустињу са њом. То ми је драго, а филм је рађен по највећим филмским стандардима, високој резолуцији, филмском формату, а музика је Ане Крстајић. Шест мјесеци радили смо музику, дизајн звука за филм и када чујем реакцију људи схватим да нам се то исплатило", објаснио је Ђуровић.
Од када се јавила жеља за снимањем филма Ђуровић је од старта замишљао да иде тако филм и добио је доста похвале од публике, а међу њима се издваја изјава патријарха Порфирија.
"Нема пуно ријечи, али оно што се каже је на мјесту. И те тишине и паузе просто дају гледаоцу могућност да размисли оно што је чуо, да не буде једна за другом реченица већ да он има простора да размисли шта је чуо", рекао нам је патријархове ријечи Ђуровић.
Овом младом редитељу је драго што се неке реченице цитирају на друштвеним мрежама било из романа или оно што је писано за сам филм, а то је све пажљиво одабрано.
"Драматургија је нетипична и много људи ми је рекло да су створили утисак да им није било јасно шта се дешава на почетку, а након пола сата да се све дешава. То је заплет унутрашњих борби, искушења Свете Петке. Роман је писан у првом лицу као нека врста монодраме и размишљао сам на који начин да то транспонујем у објективни визуелни филмски простор и вријеме, па мислим да сам у томе успио, судећи по реакцијама. Оно што је најбитније - како је Света Петка постала светитељка, тога има у филму и они који ништа не знају о њој нешто ће ново научити, а они који нешто знају добиће једну надградњу тог лика. Људи када читају књигу сами замишљају лик и предјеле, а овдје ће добити како изгледају аутентични предјели и Милену која се одлично снашла у лику Свете Петке јер смо добили коментаре да су бирали ко би играо Свету Петку, Милена би била избор", закључио је Ђуровић.
Према ријечима аутора романа "Петкана" Љиљане Хабјановић Ђуровић, филм је на прави начин представио живот Свете Петке и њену борбу са искушењима, а у исто вријеме се редитељ држао романа.
"То је било јако важно јер ја кад сам писала роман истраживала сам живот Свете Петке и држећи се романа редитељ је приказао истину. С друге стране, то је такође било важно јер читаоци увијек очекују ако тај роман воле, да филм прати роман. Ако то није тако читаоци буду разочарани. Откада је почео да се приказује филм мени су најдраже поруке у којима се каже 'филм је диван исто као и роман'. Проблем да се добар роман сними је у редитељима који често одступају од романа, узму један роман који је популаран, а онда га мијењају и дописују. У овом случају то није рађено јер се редитељ држао романа и због тога је филм подједнако добар као и роман", рекла је Хабјановић Ђуровић.
Редитељ филма "Света Петка-Крст у пустињи" Хаџи Александар Ђуровић је са својим дебитантским дугометражним играним филмом "Љубав долази касније", који је премијерно приказан на београдском 61. ФЕСТ-у 2013, освојио награду на Филмском фестивалу у Беверли Хилсу у категорији најбоља режија те био номинован за награду за најбољи страни филм и награду за најбољу режију на Филмском фестивалу у Њујорку 2013.
Шта Ви мислите о овоме?