Агенција за банкарство Републике Српске недавно је усвојила одлуку којом покушава да ризик раста каматних стопа једнако распореди, тако да терет не падне искључиво на клијента.
Регулатор у Српској нема надлежност да раст камате ограничи.
Усвојена одлука подразумијева да, уколико банка жели да повећа камату за више од два одсто, више ће морати да издвоји на име кредитног ризика, а то смањује њену профитабилност. Одлука је на снази до краја 2023. године.
Исту одлуку донијела је и Агенција за банкарство Федерације БиХ.
Тренутно су у Српској најтраженији стамбени и ненамјенски краткорочни кредити. Управо су за ова задужења поједине банке и микрокредитне организације процентуално највише подигле каматне стопе.
Кажу да промјена каматне стопе зависи у сваком појединачном случају, од фазе кредита и његове намјене.
Повећање каматних стопа усљед инфлације је оправдано, кажу економисти, али неријетко и злоупотребљено. Осјете то новчаници кредитно задужених грађана, којих је све више. Зато је Агенција за банкарство повећање референтних каматних стопа ограничила до два одсто.
Банка која премаши овај постотак издвајаће више за кредитни ризик.
За разлику од грађана, банке у Српској су ликвидне. Имају милијарду и 600 милиона марака резерви.
Зашто онда камате расту? Више у прилогу.
Шта Ви мислите о овоме?