20 uspon na vucji zub trebinje 20222.JPG

На традиционалном 20. успон на Вучји зуб и врхове Орјена, у организацији Планиарског друштва „Вучји зуб“ из Требиња, учествовало је преко 200 планинара из Хрватске, Србије, Црне Горе, Републике Српске и Федерације БиХ.

Више од 30 чланова требињског планинарског друштва је било распоређено на три стазе, а то су успон на Јастребицу и Вучји зуб, док је лагана тура нудила шетњу до Ледене пећине и Пирине пољане.

Према ријечима једног од домаћина Игора Шкера, многи се поново враћају на Убла и према коментарима на друштвеним мрежама види се да су људи задовољни.

"Традиционално нас и вријеме послужи, друге суботе у октобру, а тада је Михољско љето. Од 20 акција само је једном било невријеме и много пута се дешавало да су људи са планинарења отишли на море. Објединили су Орјен и Јадран и то је предност Требиња. Нама је важно и императив да не буде повријеђених иако у сваком тренутку имамо нашу екипу која може да реагује", поручио је Шкеро.

Према ријечима Шкера, многобројне планинаре ова акција привлачи јер се она одржава у Херцеговини коју увијек доживљавају на нови и љепши начин, као и Требиње, а ту је и гостопримство чланова ПД "Вучји зуб" који су увијек својим гостима на услузи.

"Орјен нуди драж планинарења јер онај ко се пење наилази на прелијепе призоре, јесење боје и утисак планине која је прилично дивља и људи се изненаде када дођу на врх. Видици са Орјена су јединствени на овом подручју јер се са врха види цијела Црна Гора и Херцеговина", објашњава Шкеро.

Најстарији планинар који је учествовао у успону на Вучји зуб је члан ПД "Рујно" из Ужица Милан Мијушковић који по трећи пут долази да се пење на врх Орјена.

20 uspon na vucji zub trebinje 20221.JPG

"Свиђа ми се да долазим овдје јер је лијепа планина, дивни људи, одлично дружење, а Требињци су одлични организатори. Планинарењем се бавим од 1966. године, а за мене је планинарење начин живота. То ми се вратило у животу, а иако имам рак плућа и даље се бавим овим лијепим спортом", јасан је Мијушковић.

Из Ужица је стигла и Стана Петровић која се шест година бави планинарењем.

"Бавим се планинарењем због дружења, здравог начина живота. Други пут долазим у Требиње да се пењем на Вучји зуб. Свиђа ми се град на југу Републике Српске, људи који живе у њему. Кад се изађе на врх то је побједа, невјероватан осјећај, јер побиједиш сам себе. Све три стазе су одличне и пружају планинарима угођај. Кад се дође на планинарење не може да буде ружан дан јер се сви сјећамо само лијепих тренутака и лијепих догађаја, док кишу заборављамо", са осмијехом на лицу казала је Петровићева.

20 uspon na vucji zub trebinje 20223.JPG