Први пут у Удружењу фудбалских судија и инструктора (УФСИ) подручја Требиње-Херцеговина налазе се и двије дјевојке - Маја Ивковић из Невесиња и Анђела Даковић из Билеће. Њих двије ћемо гледати као помоћне судије, а своје "ватрено крштење" имале су на 14. меморијалном турниру "Љубинко Акшам".
Обје су се за судијски позив одлучиле случајно, јер раде заједно и слушајући приче својих колега са посла који се већ баве судијским позивом схватиле су да је то оно што воле, да одговара њиховом темпераменту и размишљањима.
Маја Ивковић каже да је мала заступљеност дјевојака у овом послу и да је то још један разлог због кога се одлучила да буде уз аут-линију.
"Нисам никада активно играла фудбал, али га волим и уживам, гледајући га. Ишла сам на семинаре, едукације, гледала сам много утакмица са колегама који су ми објашњавали шта, како и тако сам још више завољела овај позив. Турнир у Требињу ми је био први јавни излазак на терен, али мислим да сам се добро снашла. За овај позив треба добра воља, концентрација и физичка спремност. Многима је било чудно кад су нас двије видјеле са заставицама у руци, али треба и њима времена да се навикну", са осмијехом каже Ивковићева.
Билећанка Анђела Даковић истиче да је и у њеном друштву у почетку било скептика, али и људи који су је подржавали.
"Маја и ја заједно радимо и синула нам је идеја да заједно покушамо. Пратим и волим фудбал, али сам доста размишљала да у руке узмем заставицу. Колеге су Маји и мени били подршка и давали нам вјетар у леђа. Вриједило је покушати јер на овом првом мечу сви су рекли да је било добро иако је била присутна трема. Уз њихову помоћ нас двије смо и то превазишле", јасна је Даковићева.
Сви кажу да је пред њима лијепа будућност. У УФСИ кажу да ће имати подршку колега, а у почетку судиће мушки и женски фудбал у пионирској, кадетској и јуниорској лиги, а након тога ће се окушати и у сениорској конкуренцији.
Шта Ви мислите о овоме?