Протест који ће опозиција данас одржати у Бањалуци је легитиман начин политичке борбе с циљем указивања на бројне нелогичности и неправилности протеклих избора. Међутим, многи сматрају да је опозиција с таквим начином исказивања незадовољства закаснила најмање осам година.
Иако су опозициони лидери, одмах након што је ЦИК објавио прве прелиминарне резултате избора од 2. октобра, заједнички поручили да наведене резултате не признају, оптужујући власт за крађу изборне воље грађана, политички аналитичари тврде да је прави „тајминг“ за тако нешто пропуштен још 2014. године, када је, како истичу, постојало много више доказа и разлога за масовне протесте грађана.
Јасна порука
Политиколог Дарко Кузмановић за Српскаинфо каже да данашњи протести представљају “јасну поруку” да Јелена Тривић неће лако прећи преко изборних крађа, као што је то, према његовим ријечима, био случај с неким њеним претходницима.
– Међутим, не треба изгубити из вида да овај протест долази са закашњењем од неких седам или осам година. Ако се вратимо назад у 2014. годину, тадашњим лидерима опозиције, Младену Босићу и Младену Иванићу, чак ни снимак на којем се практично признаје политичка корупција и куповина ”два папка” није био довољан да се крене у масовне протесте и институционалну борбу за очување народне воље – каже Кузмановић, подсјећајући на тадашњу велику аферу с аудио-снимком на којем се наводно говори о куповини двојице опозиционих посланика из тадашњег сазива Народне скупштине Републике Српске.
Он тврди да након што је преко афере “два папка” опозиција олако и несхватљиво брзо прешла, више нису постојале кочнице да власти наставе с таквом праксом.
– Да се у правну и демократску борбу за очување воље народа кренуло још 2014. и да су појединци који су учествовали у очигледном криминалном акту стављени иза браве, данас не бисмо били ту гдје јесмо. Након што се тада није реаговало, пракса се почела преносити на локалне нивое, па су тако куповином одборника срушене већине у Теслићу и Рудом. Изборна крађа и политичка корупција на државном ће се нивоу у свом пуном капацитету изразити након општих избора 2018. Тада је кандидат за предсједника Републике Српске Вукота Говедарица кратко покушавао да укаже на изборну крађу, али је и то из неког разлога брзо утихнуло – подсјећа Кузмановић.
Бакинци
Он сматра да након објављивања прелиминарних резултата ових избора, посебно за предсједника Републике Српске, постоји довољно доказа за тврдње да су избори били нерегуларни.
– Немогуће је да, на примјер, у Бакинцима, родном мјесту Милорада Додика, Тривићева има 16 одсто гласова, а да у свом родном селу нема нити један глас! Јасно је да је потребно ручно поново пребројати сваки глас, прегледати сваки записник, ма колико тај процес дуго трајао и ма колико коштао – истиче Кузмановић.
С друге стране, политички аналитичар Ивана Марић за Српскаинфо тврди да од најављених протеста опозиција у Српској неће имати много користи, те да је основни проблем овдашње опозиције то што, према њеним ријечима, није довољно снажна.
– Опозиција у Републици Српској једноставно није довољно јака и плаћа цијену тога. Да је јача, ми сада не бисмо говорили о разлици од 30.000 гласова у корист Милорада Додика у односу на Јелену Тривић, већ би она водила за 50.000 или 100.000 гласова. Осим тога, видјели смо разлику између резултата Јелене Тривић и Мирка Шаровића. Тривићева је, ипак, мало другачија. Она наступа оштрије, зна и да одговори и да нападне. Мирко Шаровић то не зна и зато је платио цијену своје умјерене и благе политике тешким изборним поразом – оцјењује Марићева.
ЦИК БиХ
Што се тиче данашњих протеста у Бањалуци, она сматра да се борба против изборних превара не може добити на тај начин.
– Опозиција сама не може ништа да уради, јер то је задатак тужилаштава и ЦИК. Занимљиво је да СДС сада има неке чланове у ЦИК који су блиски тој странци, али су се преваре опет догодиле. То је нешто што се дешава у свим државама, а посебно овдје код нас. Знали су на шта могу рачунати, јер ово што се догађало није нека новост. Овдје више није изненађење да владајуће странке раде изборне преваре. Зашто опозиција није била спремна на такве ствари? Требало је да активирају више својих људи у бирачке одборе, више посматрача, више да учествују у контроли изборног процеса. Након избора и након бројања гласова нема кајања и позивања на протесте јер, као што понављам, знали су да ће се такве ствари дешавати – сматра Марићева.
Она не вјерује да ће Централна изборна комисија БиХ донијети одлуку о понављању избора, без обзира на то што се опозициони лидери сада заклињу да ће ићи „до краја“ и да неће признати резултате избора.
– Мислим да је ово што сада раде узалудно. Иначе, Додик је на одређени начин већ изгубио самим тим што му се Јелена Тривић оволико приближила по броју освојених гласова. Вјероватно је да су његовој побједи у великој мјери пресудили бројачи, а не гласачи. Међутим, тешко да ће ЦИК донијети одлуку о понављању избора, а опозиција ће тешко доказати изборну превару од 40.000 гласова како би показали да би то могло да утиче на изборни резултат – закључује Марићева.
БОЈКОТ ЈЕ ЛОШЕ РЈЕШЕЊЕ
На питање да ли би опозиција могла да посегне за неким још радикалнијим мјерама политичке борбе, попут бојкота рада Народне скупштине РС у случају да ЦИК не прихвати њене захтјеве, Ивана Марић одговара да би то, према њеном мишљењу, био погрешан потез.
– Бојкот Народне скупштине, као прво, не био био фер ни према бирачима који су за њих гласали. Они требају и морају да сједну у скупштинске клупе и тамо инсистирају да ЦИК и правосуђе регулишу одређене ствари. Прије свега да се пооштре казне за изборне преваре, да оне не буду само новчане већ и затворске. Бојкот скупштине никад није уродио плодом – тврди Марићева.
Шта Ви мислите о овоме?