Извршни директор Хидроелектрана на Требишњици и посланик СНСД-а у три мандата у Народној скупштини Републике Српске Илија Таминџија иде и по четврти мандат у Народној скупштини Републике Српске. Таминџија нема сумње у побједу кандидата СНСД-а за предсједника Републике Српске Милорада Додика и српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић, као ни у побједу СНСД-а на свим нивоима, јер, како каже, иза њих стоје озбиљни резултати, државничка политика, брига за Републику Српску и сваког човјека, те што је најважније стоји народ.
У интревјуу за Топ Портал говори о протеклом мандату, циљевима, плановима, а највише о Херцеговини из које долази и у којој је, како наглашава, у посљедњих неколико година покренут највећи инвестициони циклус у историји.
Кандидат сте за Народну скупштину Републике српске и идете по четврти мандат, прије свега морамо питати шта је главни разлог кандидатуре и каква су очекивања од избора?
Главни разлози су пројекти које смо започели и реализовали у протеклом периоду, а које смо планирали да наставимо. Иза нас су велики резултати. Стога очекујемо убједљиву побједу, побједу кандидата СНСД-а за предсједника Републике Српске Милорада Додика и српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић, као и побједу СНСД-а на свим нивоима.
Посљедње четири године биле су јако тешке и изазовне, почевши од пандемије, највеће политичке кризе у БиХ након Дејтона, рата у Украјини који је резултовао проблемима у цијелом свијету, када се подвуче црта за протекли мандат, шта се може казати?
Протекли четверогодишњи мандат Владе и Скупштине Републике Српске обиљежила је пандемија вируса корона, а потом рат у Украјини који је изазвао велику свјетску кризу и поремећаје на цијелом тржишту, те велики скок цијена због недостатка енергената. Ово је био можда и најтежи четверогодишњи период од 2000. године и нереално је уопште говорити о успјесима у таквим глобалним оквирима. Међутим, Влада Републике Српске и власт у Републици Српској је показала да се са свим изазовима може носити и поред свих тешкоћа имала је успјешан мандат. Република Српска повећала је ниво примања у свим сегментима, плате и пензије буџетским корисницима, али и плате у реалном сектору захваљујући одређеним мјерама и подстицајима попут електричне енергије. Када се високо развијене земље у Европи боре да обезбједе енергенте за зиму, ми смо донијели значајне одлуке које су резултовале тиме да немамо проблема са енергентима. И не само то, већ смо покренули значајне инвестиционе пројекте у производњи електричне енергије.
Будући да сте извршни директор у Хидроелектранама на Требишњици, које је један од мотора развоја Херцеговине, и да је Ваш ангажман на том пољу једнако значајан као и у Скупштини, можете ли се осврнути на протекли мандат и оно што је урађено на енергетским пројектима. Један од највећи инвестиционих пројеката ”Горњи хоризонти” ипак је још увијек, у неку руку на чекању?
Одређени капитални пројекти су успорени због глобалне свјетске кризе. Што се тиче пројекта ”Горњи хоризонти” он је у потпуности договорен, буквално сваки шараф на Хидроелектрани ”Дабар” је уговорен, али због рата у Украјини и кризе, неке ствари су одложене и на чекању. Таман када смо у априлу кренули да градимо брану и машинску зграду, обзиром да је тунел већ пробијен и урађена секундарна облога у дужини од седам километара, те требали да кренемо у градњу других објеката по систему ”кључ у руке”, криза је све одложила јер домаћи подизвођачи не желе да уђу у посао због варирања цијена на тржишту. Зато је све на чекању. Хидроелектране на Требишњици су до сада из својих средстава финансирале изградњу ХЕ ”Дабар”, без марке кредита, а до сада је уложено нешто мање од 150 милиона марака. Користи и бенефити од пројекта ”Горњи хоризонти” су огромни. Да не изградимо ХЕ ”Дабар”, већ да само преведемо воду са невесињског платоа у Билећко језеро, ХЕТ би имао приходе веће за 20 одсто, а са ХЕ Дабар бенефити ће бити у билансном смислу већи за 50 одсто. Завршетком ХЕ ”Дабaр” имаћемо додатних 500.000 мегават сати. Ако знамо да је мегават електричне енергије ове године на европском тржишту износио преко 1.000 евра по мегават сату видимо колики су бенефити. Овај пројекат је покренуло инвестициони точак у Херцеговини, па је направљен затворени базен у Требињу, систем водоснабдијевања у Невесињу и друге важне пројекте. Кључни пројекти на које се чекало у бившој држави почели су да се реализују са градњом ”Горњих хоризоната”. Отвориле су се велике могућности и у смислу запослења и пуњења локалних буџета у неким општина који ће бити знатно увећани.
Влада Републике Српске је дала концесију за изградњу највећег соларног парка од 500 мегавата у Невесињу, затим Електропривреда Републике Српске градиће соларни парк Солар 1, 2 и 3 на Зубачком платоу, а у току су и припремни радови за три вјетропарка у Херцеговини, као и огромног енергетском пројекта ”Бук Бијела”. То су највећи инфраструктурни пројекти у региону. Док друге земље размишљају о животним проблемима, у Републици Српској је инвестициони циклус у замаху. Можда звучи препотентно, али у енергетском сектору, лидер смо у региону, јер у региону скоро нико ништа не ради, а код нас се гради скоро 1.000 мегавата у обновљивим изворима енергије.
На шта сте највише поносни у протеклом мандату?
Поносан сам што смо у ситуацији пандемије и свјетске кризе, те тешким околностима, сачували стабилност у Републици Српској. Грађани јесу осјетили одређене посљедице, посебно у повећању цијена, али Република Српска изнашла је могућности да повећа плате и пензије. Република Српска је одговорила како је могла и колико је могла да снесе дио кризе. Буџет је био оперативан, а кроз помоћ разним категоријама покушало се олакшати грађанима. Цијене електричне енергије су остале исте, те је и то један вид помоћи.
Шта је то што сте планирали, жељели, а нисте остварили?
Осим пандемије и глобалне свјетске кризе, наш рад и инвестициони замах значајно је успорило и то што је ХЕ Дубровник 21 мјесец била ван погона. Имамо одређена закашњења, али су она објективне природе. Да је ишло све по плану, имали бисмо и значајно већи број запослених људи, односно у Херцеговини не би било незапослених. То је наш циљ за будућност, да обезбједимо услове свима који могу и желе да раде.
Шта су главни циљеви и програми када је у питању политика СНСД-а у Републици Српској?
Главни циљеви су да Републику Српску што више осамосталимо и дамо јој што већи степен аутономије, јер смо показали да смо способни да останемо и опстанемо. Република Српска показује значајан раст када је у питању привредни амбијент и животни стандард. Циљ нам је бољи стандард, бољи живот грађана, радна мјеста.
Ви из Херцеговине и Ваш рад фокусиран управо на Херцеговини са чим излазите пред бираче, са каквим програмом, обећањима, шта је план и циљ за наредне четири године?
Тим људи који стоји иза мене има завидне резултате и то је јако видљиво. Ја грађанима често кажем да вјерују својим очима и да одлучују по ономе што видите на терену.
Људи који Вас познају кажу да сте познати по томе да јако много помажете људима. Да ли Вас свакодневни позиви и захтјеви уморе и колико то утиче на Ваш приватни живот?
На сваки позив одговорим. Замислите колико је то тешко и заморно након 15 година бављења политиком. Међутим, колико год било тешко тако ћу радити све док се бавим овим послом.
Иако сте дуго у политици, ипак свој приватни живот вјешто држите далеко од очију јавности. Можете ли нам открити како приватно проводите вријеме и како успијевате ускладити све обавезе?
Срећан сам породични човјек и имам огромну подршку своје породице за све што радим. Међутим, настојим колико је то могуће, држати породицу и приватни живот, подаље од јавности. Наравно да породица често трпи због бројних обавеза. Приговарају ми и замјерају, јер сам посљедње три године искористио само 15 дана одмора, али сваки слободан заједнички тренутак проведемо квалитетно. Слободно вријеме волим провести у свом селу, то ми највише прија.
На крају, шта ћете поручити гласачима, људима у Херцеговини и Републици Српској?
Порука људима је да гласају за остварене људе, раднике, пројекте и дјела, јер онда могу бити сигурни да ће ти пројекти бити настављени, а да не вјерују онима који се самопромивишу, који политику схватају као забављање широких народних маса и праве само штету. Политика није ријалити, већ озбиљан посао, а власт мора бити усмјерена у интересу грађана.
