Српска православна црква /СПЦ/ и њени вјерници данас празнују два догађаја у вези са Часним крстом Христовим - проналазак Часног крста на Голготи и повратак Часног крста из Персије у Јерусалим.
Царица Јелена, мајка цара Константина, отишла је на поклоњење Христовом гробу у Јерусалим и тамо је сазнала гдје је закопан Часни крст.
Порушила је Венерин храм и испод њега је напла три крста. Тада јој је патријарх Макарије рекао да стави један по један на мртваца ког су у том моменту проносили.
Када су ставили трећи крст, мртвац је оживио. Царица је направила сребрни ковчег и у њега је положила Часни крст, па се од тада празнује Воздвижење (подизање) Часног крста.
Она је са собом понијела само дио Часног крста и свете клинце, којима је Исус Христос био прикован за крст, а сребрни ковчег је предала патријарху Макарију.
Цар Константин је положио животворно дрво у златан ковчег, а свете клинце царица Јелена је бацила у Јадранско море, док је један цар Константин уковао у свој шљем, а један у ђемове на узди свог коња.
По повратку царице Јелене из Јерусалима у Византију, цар Константин је начинио три велика крста: у Риму, Византији и трећи, након побједе над Скитима на Дунаву.
На њима је написао: „ИС ХС НИКА" - Христос побјеђује.
За овај празник везује се и овај догађај.
Римски цар Максенције чинио је многа зла народу, гонећи и мучећи хришћане. Римљани су послали писмо цару Константину да их избави и спасе од тога.
Цар Константин је почео пријатељски да убјеђује Максенција да престане са злодјелима, али га он није послушао, па је Константин био принуђен да крене у поход на Рим и побиједи Максенција силом и дејством Часног крста.
У Риму га је народ дочекао са великом радошћу и почастима. Цар исказа велику захвалност Богу, који му силом Часног и животворног крста дарова побједу.
У ту част он је поставио усред Рима на високом стубу крст и написао на њему: „Овим спасоносним знамењем ослобођен је овај град од насилничког јарма“.
Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости - позната је наша изрека, па вјерници строго посте на хљебу и води, док је храна животињског поријекла строго забрањена.
Занимљиво је да је на Крстовдан дозвољено једење грожђа, док је друго воће, такође, забрањено.
Док за многе друге празнике који су обиљежени црвеним словом важи да не треба спремати кућу, усисавати и радити друге кућне послове, на Крстовдан је обрнуто.
На данашњи дан је добро уредити кућу и тако је, условно речено, припремити за зиму.
У нашем народу се вјерује да на Крстовдан треба ископати рупе за сађење воћака, како би им се гране што више разгранале.
На Крстовдан се и вријеме предсказује: ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снијегом, а ако је суво, наредна година ће бити сушна. Ако до Крстовдана не оду ласте, неће бити јаке зиме.
Тиха киша о Крстовдану предсказује благу зиму, док грмљавина о Крстовдану предсказује плодну годину.
Послије топлог и сувог септембра предстоји хладан и кишовит октобар, а ако је Крстовдан облачан, зима ће бити сњеговита а ако је ведар биће сувомразице.
Крстовдан
Манастир Часнога крста је православни манастир у близини насеља Наиот, у Јерусалиму. Налази се у Долини крста, испод Израелског музеја и Кнесета (Израелски парламент).
Манастир Крста је усамљени византијски манастир који се налази изван Старог града. Његово име се темељи на предању да манастир стоји на мјесту на ком је расло дрво од кога је направљен Христов крст.
Ово дрво је, говори легенда, дио дрвета живота које је расло у рају, а чију је гранчицу убрао Адамов син и засадио на очевом гробу.
У петом вијеку је на овом мјесту стајала црква, али су је разорили Персијци 614. године п.н.е. У данашњој цркви се види дио оригиналног подног мозаика поред главног олтара.
Данашњи манастир је изграђен у 11. вијеку. Изградили су га православни монаси са Свете Горе уз финансијску помоћ грузијског краља Баграта ИВ.
Његови високи зидови одражавају његов неизвјестан, опасан положај изван градских зидина.
До 14. вијека манастир је постао центар грузијске заједнице у Јерусалиму.
Због великог дуга, манастир је продат од стране Грузије Грцима, те је Грчка православна патријаршија преузела манастир 1685. године.
Једноставна купола је једно од најљепших обиљежја цркве. Вриједи видјети и фреске, које су поново осликане у 17. вијеку по узору на оригинале из 13. вијека и приказују уобичајену комбинацију хришћанских, паганских и световних призора.
У ризници манастира чувају се многе грузијске рукописне књиге.
Манастир је активан, а посјетиоцима је дозвољено да слободно разгледају манастирски комплекс и завире у манастирски живот.
Приликом свог првог ходочашћа у Свету земљу Свети Сава је у овом манастиру подигао конаке.
Неки извори тврде да су и у католикону-главној цркви манастира биле фреске Светога Саве и Светога Симеона Мироточивог.
Шта Ви мислите о овоме?