У Музеју Херцеговине одиграна је монодрама "Друг Гојко" у којој игра и режију потписује Пијетро Бенедети. Представа је инспирисана доживљајима Нела Марињолија рођеног 1923, вулканизера из Витерба, радиотелеграфисте италијанске морнарице на грчко-албанском фронту. Након капитулације Италије 8. септембра 1943. заробили су га Нијемци и одвели у мостарски логор. Партизани су му помогли да побјегне.
Предсједник СФРЈ Јосип Броз Тито је 24.9.1964. године ратном другу Нелу Марињолију додијелио Спомен медаљу у знак признања и захвалности за учешће у Ослободилачкој борби народа Југославије.
Према ријечима Пијетра Бенедетија, након повратка Нела Марињолија у свој родни град он је слушао интерпретације разних људи и Удружења који су говорили о историји и улози Италије у Другом свјетском рату, а говорили су лажи јер је он био за вријеме рата и знао је да није тако.
"Ја сам пуно пута ишао код Марињолија, да га интервјуишем да сазнам истину и постали смо пријатељи. Третирао ме као унука и само ми причао са пуно њежности, причом ми сликао боје мора, планина Југославије. Све оно што је мени испричао гарантујем да је у овој представи, а открио сам да ако су ствари истините тјерају глумца да уживо плаче, јер не може против себе", рекао је Бенедети.
Марињоли је након капитулације Италије остао у партизанским јединицама и био телеграфиста на подручју Херцеговине.
"Гојко Савовић из Билеће и Јосип Невић су били додијељени Марињолију и са њим су свугдје ишли. Родило се међу њима искрено пријатељство тако да су се они након рата посјећивали и одржавали контакте до смрти. Јуче у Мостару током представе видио сам сузе на лицу једног гледаоца и након представе ме питао 'како познајеш причу мога оца јер је он био телеграфиста у X Херцеговачкој бригади'. Све се поклопило тако да смо пронашли још некога чији је отац био са Марињолијем. Враћам се опет у Херцеговину", на крају је поручио Бенедети.
Осим у Мостару, представа се одржала још у Сарајеву уз покровитељство Италијанске амбасаде у БиХ.
Шта Ви мислите о овоме?