У Требињској површи и даље чекају на уклањање минских поља - Километарска линија крије више од 1.600 уцртаних мина

Мјештани села Требињске површи ни након скоро 27 година од завршетка рата не могу да приђу својим њивама, шуми и пашњацима јер су оне и даље под минама, а могућност да ово подручје у скоријем периоду буде деминирано обрадовало је све тамошње становнике.

У селу Сливници, чији je атар највећим дијелом под минским пољима, посебно су радосни због информације да Влада САД припрема програм којим би финансирала уклањање минских поља, што би њима, напокон, омогућило да послије више од 30 година приђу дијеловима својих имања.

Чедо Мариновић каже за ТребињеЛиве.инфо да су годинама уназад слушали причу како ће минска поља бити уклоњена, али да од тога до сада није било ништа.

"Цијело село је опкољено минама. Утврђен је велики број минских поља, нико од мјештана се не усуђује да иде на своје дијелове имања у подручју гдје су мине. Чујемо понекад експлозије, стане нека животиња на мину, а најжешће је било прије неколико година кад је био пожар, тад их је највише пукло", наводи Мариновић.

Он је истакао да су мјештани разговарали са представницима Амбасаде САД и деминерске фирме МАГ /The Mines Advissory Group/, с циљем да се сaгледа могућност деминирања овог подручја.

"Минска линија од Сливнице до Главске, односно Ивановог крста - границе са Европском унијом и Хрватском, дуга је око пет километара. На појединим мјестима имате три линије мина. Означена су минска поља која су била видљива по записницима, али има ту и минских поља за које нико не зна гдје су јер то није радила инжењерија, него кад неко оде да спава стави мину и ту је и остави", прича нам Мариновић.

Мјештанин Мићо Ћуртовић наводи да је на овом подручју својевремено пронађен и велики број неексплoдираних граната, које су затим пријављивали требињској цивилној заштити.

"Село је ни тамо ни вамо - нешто припада Требињу, а нешто Равном. Ми се ослањамо на Требиње. Сјећам се да је једног ратног дана на камионима дошло више од 2.000 мина. Ниједна није враћена. Сад само замислите шта је у овим брдима гдје су наша шума, ледине, пашњаци", навео је Ћуртовић.

Да је ситуација са минама изузетно сложена слаже се и Радован Сврдлан. И он је са комшијама разговарао са представницима Амбасаде САД, БХ МАКА и градским координатором за деминирање и радником Екологије и безбједности Мишом Памучином.

"Саопштено нам је да je пројектом који је урадио БХ МАК предвиђено 13 истрага, од којих ће осам бити циљаних што значи да постоје записници и пет систематских. Само овим пројектом обухваћено је око 1.260 мина, од којих је највише такозваних кукуруза око 600 и такозваних паштета око 400, а има и такозваних клацкалица, промова, мрудова и противтенковских мина", навео је Сврдлан.

Осим овог пројекта, урађен је још један пројекат деминирања под називом "Баонине", на коме се, према 19 записника, налази више од 400 мина.

Уколико ово подручје буде одобрено за деминирање, у цјелости ће га финансирати САД, а што треба да се зна до краја године, па се прва деминирања могу очекивати већ у 2023. години.