penzioner radnik.jpg

Премда је уговор о дјелу намијењен искључиво за раднике специфичних знања и вјештина које их чине незамјењивим, он се годинама злоупотребљава за ангажовање пензионера у јавним институцијама и то најчешће правника и економиста.

Ово тврде наши саговорници, а потврђују подаци Пореске управе у Републике Српске, у чијим је евиденцијама по уговору о дјелу у свим секторима ангажовано чак 6.259 особа које су оствариле право на пензију.

“Евидентирано је 6.259 особа која су остварила право на пензију, а који су истовремено били ангажовани по основу уговора о дјелу код послодаваца и у јавном и у приватном сектору”, рекли су нам у Пореској управи и додали да не воде засебну евиденцију да ли се њихови уговори односне на приватни или јавни сектор.

Закон о раду РС дословно каже да “послодавац може са одређеним лицем да закључи уговор о дјелу ради обављања послова који су ван дјелатности послодавца, а који имају за предмет самосталну израду или оправку одређене ствари, самостално извршење одређеног физичког или интелектуалног посла”.

Овај закон, дакле, јасно говори да је овај уговор намијењен само онима који имају посебна знања без којих се не може завршити одређени посао.

Умјесто тога, он се користи за ангажовање савјетника, правника и економиста, махом партијских кадрова, који као пензионери добијају апанажу од неколико хиљада марака, наравно уз пензију које се не одричу, каже економиста Зоран Павловић.

Политичари за себе креирали непоштен систем
Он објашњава да се по овом уговору може искључиво ангажовати неко чије су услуге незамјењиве за обављање неког посла, али да се то не ради, јер нам недостаје прави систем који је економичан и праведан, који не чува мјеста искључиво за партијске кадрове.

“Ово је директна злоупотреба, што видимо и сада на листама, јер се за парламенте кандидују разни кандидати који имају преко 70 година. Ово је аморалан и непоштен систем и окренут онима који га максимално злоупотребљавају, а то највише кошта младе људе. Нормално би било да се у поступку припремања неког стручњака за пензију, изгради структура која наставља његов посао. Очигледно је да ми немамо никаквих моралних кодекса и законских обавеза”, каже Павловић.

Он указује да иста ситуација влада међу политичарима пензионерима, који су одавно испунили услове за старосну пензију и добили отпремнину, па се опет вратили на посао као незамјењиви кадрови, посланици, делегати и, наравно, савјетници.

“Ово је све показатељ да ништа нисмо систематично ријешили. Ја сам испунио услове за пензију и могу да имам менаџерски уговор без накнаде, а ако сам запослен, не могу да добијем пензију. Код нас влада став да треба узети и пензију и радити као кадар без којег се не може по основу уговора о дјелу. Да смо озбиљна земља, ми то не бисмо никада допустили. Зашто то не би могло овако: Да неко остане као волонтер и помогне на основу тога да има знање и жељу”, пита Павловић.

Предсједник Уније удружења послодаваца Републике Српске Саша Тривић каже да треба имати у виду и то да нам одавно недостаје радне снаге, због чега је дио пензионера поново враћен на посао.

“Има ту више категорија. Постоје они који су радили својих 40 година па су ангажовани до четири сата дневно па не морају да отказују своју пензију. Ако је више од тога, мора да изађе из пензионог система. Знам да пензионери неће да се одрекну пензије, а вјероватно се многима пише четворочасовно радно вријеме, а да на послу остају осам. У јавном сектору има много савјетника који су ангажовани баш по том уговору”, каже Тривић.