Danilo kovac.webp

Наставник сам који жели бити узор својим ученицима те имам потребу да се стално усавршавам и радим на себи, казао је за "Независне новине" Данило Ковач, професор бањалучке Гимназије и виши асистент на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци.

Професор Ковач добитник је овогодишње награде коју додјељује Асоцијација најбољих наставника бивше Југославије те је тим поводом уприличен и пријем у Градској управи.

"Награда за најбољег наставника бивше Југославије за мене представља велику сатисфакцију, будући да је било потребно испунити велики број критеријума базираних на принципима Свјетске награде за наставнике", потврдио је он те додао да овакво признање обавезује на даљи рад, преданост и усавршавање.

"Сигуран сам да у нашем образовању има велики број наставника који можда не испуњавају ове формалне критеријуме, али који су својом посвећеношћу и трудом тешко мјерљиви и заслужују сваку похвалу", закључио је професор Ковач.

Према његовим ријечима, наставник може приближити предмет мање мотивисаним ученицима прожимајући наставне садржаје различитим занимљивостима и искуствима из властитог живота.


"Са друге стране, може се очекивати да ће мотивисанији ученици, путем учења по моделу, слиједити примјер наставника и њихове жеље за властитим усавршавањем", истакао је професор Ковач.

Додаје да унутрашња мотивација и љубав према позиву представљају кључ успјеха.

"Поред наставка формалног школовања, напредак се може постићи размјеном искустава с колегама у земљи и иностранству, али и квалитетним туристичким путовањима, односно радом на властитом неформалном образовању", појаснио је он.

Велики број институција и фондација је помогао његово школовање, а, како он додаје, таква помоћ је била пресудна за остварење стручних и академских успјеха.

"Издвојио бих стипендије Универзита у Риму, британске и француске владе те Представништва Републике Српске у Бечу", рекао је професор Ковач.

Током властитог школовања професор Ковач је имао бројне узоре.

"Међу њима су изузетни професори Гимназије 'Јован Дучић' попут Дивне Спајић, Слободана Правице, Радмиле Митрић и Драгослава Бањка", рекао је он те додао да ће дуго памтити дубоку посвећеност и љубав према латинском језику др Сање Љубишић, професорице Филозофског факултета у Бањалуци.

"За нас студенте који су жељели да науче више, професорица је сваке седмице организовала додатне часове, који су били сјајно осмишљени", поручио је професор Ковач.

Према његовим ријечима, на сличан начин, током студија у Лондону, Риму и Паризу, имао је могућност индивидуалних консултација, гдје су му професори били спремни пружити помоћ не само за одређени наставни предмет, већ и за приватне академске пројекте.

"Многи од професора су умрежавали студенте с водећим свјетским стручњацима, што је веома корисно за развој њихове каријере", истакао је професор Ковач.