У требињском Културном центру приказан је документарни филм “Пут Срба са Неретве”, аутора Стевана Салатића. У прилог култури сјећања, Салатић је у филму сабрао 13 животних прича људи који су 1992. године били принуђени да напусте своја огњишта и спас од рата потраже широм региона и свијета.
Снимљено је око 15 сати материјала, а филм траје 70 минута.
Према ријечима аутора, његова жеља је била да на тридесетогодишњицу погрома Срба из долине Неретве сними свој први документарни филм.
"Једна од основних идеја је била погром српског становништва из долине Неретве гдје се само у 15 дана 35.000 избјеглица српске националности преко источне Херцеговине раселило широм Републике Српске, Црне Горе, Србије, а неки од њих се никад нису вратили у свој дом. Овдје је 13 актера и њихове судбине су различите. Неки су се вратили у Мостар, Чапљину, Столац, Прозор и Јабланицу док су неки заувијек остали жељни свог завичаја. Мислим да је идеја погрома карактеристична за српски народ више него и за један други у ратовима који су се десили. Људе смо пустили да говоре оно што им је на срцу, њихова сјећања. У филму нисам имао ни способност ни амбицију да се бавим историографијом", рекао је Салатић.
Салатић је објаснио да ниједан народ није доживио такву колективну судбину јер се у колонама морао селити из једног дијела земље у други. Први је био погром Срба из долине Неретве у јуну 1992. године, затим погром Срба из Републике Српске Крајине августа 1995. године, затим сарајевских Срба из фебруара 1996., а на крају погром Срба са Косова и Метохије у марту 2004. године.
"Кроз филм сам желио да прикажем паћеничку судбину кроз све те погроме које смо доживјели и мислим да је ово први филм који говори о судбини мостарских Срба и надам се да ће ово бити један од многих филмова који ће обрађивати ову тематику. Филм је сниман четири мјесеца, а најтеже је било доћи до актера који су имали специфичне судбине - стану пред камеру говорећи о овој теми", истакао је Салатић.
Салатић истиче да се са различитих страна јављају људи тако да ће приказивање филма бити настављено у Републици Српској, Србији, иностранству.
Шта Ви мислите о овоме?