pelet_biomasa1.jpg

Тону пелета немогуће је купити испод 550 КМ, а грађани поручују да је власт на сваком нивоу одавно заказала и да им очигледно није у интересу да раде у њихову корист, већ у корист оних који у кризи и те какон добро зарађују и тако остварују екстра профит.

Бројна домаћинства у Српској користе пелет како би њихови домови били топлији током зимског периода, а у односу на прошлогодишњу цијену једне тоне пелета која је коштала око 300 КМ, ове године дошло је до повећања цијена од чак 85 одсто, а код појединих продаваца и за више од 130 одсто.

Иако је забрањен извоз одређених дрвних асортимената међу којима су и пелет и трупци, без појачаних инспекцијских контрола и ограничавања маржи - надлежни као ништа нису урадили да цијене буду колико-толико економски реалне, поручују грађани широм Републике Српске.

Чак ни одлука о забрани извоза, коју је донио Савјет министара, није препрека појединим произвођачима трупаца, који су основа за прављење пелета, да заобиђу систем и легално извозе у иностранство. Како би избјегли забрану ивоза трупаца која је у БиХ на снази од јуна, кинески купци досјетили су се да купе пилану на подручју Пелагићева и у њој направе минималну обраду, потребну да се добије уредна документација и настави са старом праксом.

Ово је за портал "Капитал" потврђено из више извора који су навели да је у припреми отварање бренте на којој ће се радити први прорез, како би трупац, који то у документима више није, нашао пут у једном од бродова који их возе према Кини.

- У овој пилани, колико знам, планира се минимално засјецање трупца чиме би се само за нијансу промијенило стање из обловине у производ који је прошао једну фазу обраде. Он се као такав у БиХ више не декларише као обловина и може да иде у иностранство - каже он.

Премијер Унско-санског кантона Мустафа Ружнић упутио је иницијативу надлежним институцијама и затражио од Владе ФБиХ да ограничи трговачку маржу на продају пелета како би се дошло до јединствене цијене која, како он сматра, не би требало да буде већа од 450 марака по једној тони.

Истиче како би требало слиједити праксу сусједних држава које су то већ урадиле, као што је Србија, гдје ће ова одлука бити на снази у наредна три мјесеца.

Такође, Ружнић сматра како ван снаге треба ставити и одлуку Савјета министара о забрани извоза огревног дрвета и пелета, те истиче како она није донијела жељене ефекте, јер се цијена пелета није умањила, а истовремено овог производа нема довољно у слободној продаји.

Ако се зна да је за потребе једног домаћинства за једну грејну сезону потребно око три тоне, онда ће домаћинство морати издвојити око 750 КМ више него у ово вријеме прошле године.

С друге стране, у компанијама које се баве производњом пелета кажу да су на више цијене утицали украјинска криза, веће цијене горива, повећање цијена електричне енргије, скупља сировина.

Све то, поручују грађани, није ништа ново, али је нејасно како је, и поред свих тржишних и економских утицаја, дошло до повећања цијене једне тоне пелета и до 120 одсто, зато, поручују, очекују од власти Републике Српске да стане иза интереса грађана и чим прије ограничи висину марже на продају пелета, у супротном ће бројна домаћинства имати велики проблем током зиме.

"Кажу да је цијена струје код нас најјефтинија у Европи, па није ваљда интерес да сви пређемо да се гријемо на струју јер је по садашњим цијенама то најисплативије. Ако до тога дође - онда више неће бити вишкова струје и ЕРС неће зарађивати као до сада. Мислим да је ова политика тотално нејасна и да није у корист грађана. Маржу на продају пелета треба уколико данас ограничити и одредити цијену коју грађани могу и некако да плате, а која притом омогућава и зараду произвођачима, што је сасвим природно", поручује један наш суграђанин.