У умјетничкој резиденцији "Камен" у Ораху представљена је изложба радова пољско-холандског умјетника Монике Зарзечне и филм "На дну језера" Холанђанке Вите Соул Вилмеринг који је приказан у биоскопу, у остацима, рушевинама села.
Ово је први пут да се званично представљају радови који настају за вријеме боравка умјетника у умјетничкој резиденцији.
Према ријечима Коштане Бановић, која је умјетнички директор резиденције која траје од маја до краја октобра, интернационални умјетници се задржавају по два мјесеца стварајући своје пројекте или истражујући да би повратком у своју земљу реализовали свој пројект.
"Вита и Моника су резиденти ове сезоне у Камену, у периоду јули-август. Обје су по први пут у БиХ и по први пут у овим нашим предјелима. Моникине скулптуре су инспирисане остацима социјалистицких грађевина и структура у региону и апстрактне су", рекла је Бановићева.
Вита Соул Вилмеринг је пронашла архивски материјал од холандских туриста који су 60-их година путовали по СФРЈ и преузел је материјал из периода када се градило Билећко језеро.
Интересантно је да Вита свира виолину и обожава музику са Балкана, свира и пјева наше изворне народне пјесме, иако не говори српски језик.
"Пејзаж на језеру у овом периоду када опада вода и који се свакодневно мијења је чаробан. Свако јутро прије него почнем са радом у студију направим дугу шетњу уз језеро, рано ујутро кад се природа буди уз прве зраке сунца. Импресионирана сам рушевинама које полако извиру из језера откривајући историју овог предјела. Зато сам и одлучила да прикажем филм у остацима, рушевинама села", рекла је Вита.
Начелник Одјељења за културу, породицу, спорт и образовање Слађана Скочајић отварајући изложбу рекла је да је мјесто у коме се налази умјетничка резиденција могла да оживи само жена.
"Моника је са својим скулптурама несвјесно представила Херцеговца. Врло је је компликовано и изгледа врло танано и рањиво, а у ствари ипак иде ка висинама - расте и опстаје. За Витин филм мислим да је имала инспирацију у звуковима Билећког језера. Понекад су застрашујући, али зато у љетним мјесецима кад се појави све што је некад овдје било заиста нас тјера да помислимо да у Херцеговини никад не знамо шта је стварност, а шта сан. Шта је историја, а шта садашњост, а само знамо шта је будућност. А будућност смо сви ми на овом дивном мјесту", казала је Скочајићева.
Шта Ви мислите о овоме?