Oluja.webp

Централна манифестација и обиљежавање 27 година од хрватске војне акције "Олуја" биће одржана 4. августа у Новом Саду, а многи од протјераних Срба и данас осјећају посљедице, које се, осим на губитак чланова породица, односе и на и даље бројна неријешена статусна питања.

Подсјећања ради, акција је почела 4. августа нападом Хрватске војске и Хрватског вијећа одбране на Републику Српску Крајину, због чега се сваке године тај датум обиљежава као дан посвећен страдалим и прогнаним Србима на територији Хрватске и као подсјећање на кршење њихових права.

Миодраг Линта, предсједник Савеза Срба из региона, за "Независне" каже да је "Олуја" злочин и највеће етничко чишћење у Европи послије Другог свјетског рата.

"Србија би требало да инсистира да се забрани прослава 'Олује' у Книну, јер 5. августа се не слави успостава интегритета хрватске државе, него прије свега прогон и етничко чишћење крајишких Срба", рекао је он.

Он сматра да је 250.000 протјераних Срба у "Олуји" и још толико протјераних кроз друге присилне методе злочин за који би требало да одговара Хрватска, док су Срби у Хрватској, како тврди, "грађани петог реда".

"Нажалост, многи у Хрватској рехабилитују усташтво и усташку идеологију, што говори да темељ те државе није антифашизам", тврди он и упозорава да се слављење Независне државе Хрватске готово и не санкционише.

Што се тиче преосталих Срба који живе у Хрватској, он тврди да је и даље у питању системска дискриминација и наставак политике која је довела до "Олује" и других акција за које тврди да су злочиначке.

"Ја се залажем да Влада Републике Србије инсистира и тражи покретање суштинског дијалога с Владом Хрватске, а да темељ тог дијалога треба да буде Бечки споразум о сукцесији, односно Анекс Г тог споразума, који се односи на приватну својину и стечена права", каже он. Према његовим ријечима, свим грађанима и правним субјектима треба да буду заштићена права која су имали на дан 31.12.1990. године, а да се сви уговори који су склопљени под притисцима и пријетњама морају прогласити ништавним.

"Важно је да Србија покрене тај дијалог и да направи свеобухватан извјештај и анализу отете имовине прогнаних Срба и других оштећених грађана. У случају да Хрватска одбије тај дијалог, треба о томе упознати међународне организације и информисати их да је у питању чланица ЕУ која одбија да води дијалог о једној од темељних вриједности данашњег свијета, а то су људска и мањинска права", рекао је Линта.

Милан Жунић, предсједник Координације удружења избјеглих и расељених у Србији, рекао је да акција "Олуја" представља геноцид, јер је имала за циљ уништавање српског народа у Хрватској.

"Морамо коначно извршене злочине према Србима да зовемо правим именом, дужни смо према нашем намученом, напаћеном и пострадалом народу у Хрватској да то кажемо без устезања", рекао је Жунић.

Он је подсјетио да је током ове војне акције протјерано више од 250.000, а убијено око 2.000 Срба, те да се ради о злочину који шаље поруку и обавезу да српски народ не заборави ниједну жртву. Жунић је нагласио да је та акција 1995. године спроведена над немоћним и незаштићеним цивилима, истичући да је 85 одсто жртава чинило становништво старије од 65 година.

"Чињеница је да је овај злочин заиста и почињен и да су авиони хрватске војске заиста гранатирали цивилне колоне Срба из Хрватске, које су бјежале из Хрватске, и да је у тим нападима погинуло 13 особа, од чега шесторо дјеце, а 24 особе су рањене", казао је Жунић.

Ненад Абрамовић, предсједник Удружења "Завичај", рекао је да се прије акције "Олуја" догодило неколико злочина над српским народом у Хрватској и подсјетио на акцију "Откос", у којој је, каже, протјерано око 7.000 људи.