Тренутна хидролошка ситуација у Српској је неповољна и тешка због изузетно дугог сушног периода, али то неће угрозити производњу и систем снабдијевања домаћих конзумената електричном енергијом.
Истакао је ово у интервјуу за “Глас Српске” извршни директор за производњу и техничке послове у предузећу “Хидроелектране на Требишњици” Илија Таминџија.
- ХЕТ држи сигурност домаћег система снабдијевања, јер наше акумулационо језеро може да прими око 300 милиона кубних метара воде. Грађани немају разлога за бригу иако је читава ова година изузетно сушна и са малим количинама падавина. Није било планираних дотока воде, али и даље имамо довољне количине воде у нашој акумулацији којом можемо подмирити домаће потребе. Понашамо се друштвено одговорно и чувамо воду. Због тога смо чак смањили извоз струје, чија је цијена на европском тржишту изузетно висока. Али морали смо тако како бисмо очували стабилност домаћег система снабдијевања - каже Таминџија.
ГЛАС: С обзиром на велике врућине, да ли је дошло до повећане потрошње струје и за колико?
ТАМИНЏИЈА: Према подацима дистрибутивних предузећа, у претходном периоду је због великих врућина дошло до одређеног повећања потрошње струје, мислим за неколико процената. Вјерујем да је до тога дошло и зато што су цијене струје у Републици Српској изузетно ниске, поготово уколико их упоредимо са оним у Европи и региону, а што омогућује да “хлађење” не буде неки велики удар на кућни буџет грађана Српске.
ГЛАС: У свијету је изузетно тешка ситуација у вези са енергентима. И цијене струје су се винуле у небо. Да ли ће и код нас доћи до поскупљења?
ТАМИНЏИЈА: Погледајте само Њемачку, гдје поново у функцију стављају термоелектране, а у протеклих десетак година водили су једну глобалну и агресивну кампању како их треба затворити. Ми смо се увијек трудили да водимо једну одговорну политику пословања и енергетску стратегију која неће угрозити систем снабдијевања Српске. Када је у питању цијена струје код нас, она би могла бити коригована уколико дође до драстичног повећања потрошње. А шта се може десити да потрошња екстремно скочи? Па да скоче цијене енергената. Оне су у протеклом периоду повећане неколико пута, а цијена струје је остала иста. Поређења ради, цијена струје код нас је 22 евра по једном мегавату, плус трошкови дистрибуције, док је она на свјетском тржишту чак око 400 евра. Значи на нашем тржишту електрична енергија је скоро 20 пута јефтинија него у неким другим земљама.
ГЛАС: Да ли Вам је познато како тече пројекат ЕРС-а да кредитира домаћинства из Српске која се одлуче да поставе соларне панеле на својим кућама?
ТАМИНЏИЈА: Мислим да је у припреми тај тендер. План је да око 50.000 домаћинстава добије могућност да на крововима својих кућа угради соларне панеле, којима би онда могли да задовоље своје потребе за струјом. То је један од начина да “Електропривреда Републике Српске”, да тако кажем, “ослободи” једну количину струје коју би онда могла извозити по знатно вишим цијенама. То би онда, наравно, компензовало ниску цијену на домаћем тржишту.
ХЕ “Дабар”
ГЛАС: Како иде реализација пројекта изградње ХЕ “Дабар”?
ТАМИНЏИЈА: Потписани су сви уговори са кинеским партнером и ангажоване домаће компаније које ће градити машинску зграду. Обезбијеђена су и финансијска средства у износу од 70 милиона марака. Радови на тунелу теку предвиђеном динамиком. Зашто баш њега помињем, па јер се ради о највећем објекту у оквиру система “Горњи хоризонти”. Иако многи потцјењују овај хидроенергетски објекат, ХЕ “Дабар” је од изузетне важности, јер би њеним стављањем у функцију пословни биланс ХЕТ-а био повећан за чак 50 одсто.
Шта Ви мислите о овоме?