Међународни турнир у малом фудбалу "Моско 2022" по четврти пут се одржао у овом селу надомак Требиња. Повод за организацију турнира кренуо је из породице Бутулија, а жеља је била да у трочланој екипи игра отац са дјецом.
Учесници турнира су или блиски пријатељи породице Бутулија или њихова породица. На првом турниру окупиле су се четири екипе, а ове године турнир је окупио 12 екипа из Њемачке, Црне Горе, Шпаније, Грчке и Републике Српске.
Овогодишњи домаћин била је Биљана (Бутулија) Ђуричић са својим супругом и дјецом јер се на имању њеног оца одржавала цјелокупна манифестација.
Према њеним ријечима, живот у иностранству доводи до проблема са собом и то је питање идентитета.
"Враћање завичају је враћање идентитету и то је јако битно за нашу дјецу која живе у иностранству. Важно је да то буде на селу, да дјеца то осјете јер она бирају терен, обиљежавају га, праве голове и учесници су грађења једне приче, тог турнира од почетка до краја. Дјеца живе за овај дан и остаје им дубоко урезано у сјећање. Ова манифестација се очекује и сви живе за њу, а овдје није заступљен само фудбал, већ и оно најљепше што иде уз њега - фер-плеј и дружење. Лијепо се вратити својим коријенима и видимо да дјеца желе да се упознају са родбином, да се друже", прича Ђуричић.
Мирко Бутулија са осмијехом на лицу и сјетом прича како је у дјетињству 80-их често долазио на Моско и заједно са својим другарима играо на "Трњачи" - ливади, на којој су и многи прије њега играли фудбал.
"Овај рат нас је разасуо на многе стране и 2017. године дошли смо на идеју да направимо турнир 'Моско' који је наредне године и реализован. Смисао цијеле приче је дружење, упознавање, да село заживи тих дана, да дјеца уживају и да им у успомени остане као што је и мени остало дјетињство проведено овдје. Боже здравља да и дјеца наставе традицију да се враћају колико-толико у своју родну груду. Мислим да дјетињство игра велику улогу и да нас отац није доводио овдје не би знали одакле смо и ко смо. У том контексту волио бих и да мојој дјеци ово буде дестинација гдје год живјели да увијек знају о свом поријеклу и ти доласци сваке сезоне су упознавања са завичајем њихових предака", рекао је Бутулија.
Велика борба виђена је на фудбалском турниру који је освојила екипа "Пет М" из Требиња јер је била боља од екипе "Мајорка" из Шпаније, а у борби за треће мјесто у "градском дербију" "Ћуковина" је славила над екипом "Луч".
Најбољи играч добио је признање, а три првопласиране екипе добиле су медаље, а првопласирана екипа је добила прелазни пехар док су сви играчи који су истрчали на терен добили захвалницу.
Свако од играча носио је дрес са бројем, именом екипе и својим именом. Било је суза радости, али и суза туге, плача, због пропуштене прилике, али све је протекло у фер и витешкој борби јер су сви у један глас рекли: "Видимо се догодине".
Турнир се одржао на највишем нивоу, на уредно обиљеженом фудбалском терену, са корнер заставицама, са електронским сатом који је мјерио вријеме, а играло се два пута по пет минута.
Након церемонија проглашења побједника дружење је настављено уз музику, пјесму, шалу, причу... дубоко у ноћ.
Шта Ви мислите о овоме?