Требиње добило Просторни план, највише расправе око земљишта гдје треба да се гради нова болница

Одборници требињске Скупштине усвојили су данас Просторни план нашег града, први свеобухватан документ ове врсте којим су обухваћене и градске и приградске зоне. Просторни план, коју су еминентни стручњаци израђивали пуне четири године, у својој структури има идеју да избалансира развој централног насеља које доминира, али и околних насеља, а кроз који је представљен будући развој Требиња и важни објекти попут будућег аеродрома, нове болнице, трасе Јадранско-јонске магистрале, слободне зоне, соларних електрана на Зупцима.

Професор доктор Велимир Шећеров из Београда, који је руководио израдом Просторног плана, каже да је његова структура дефинисана у три категорије: економској, еколошкој и друштвено-социјалној и додао да се сви пројекти који су дати односе на сваки појединачни сегмент, иако су неки од њих већ раније дефинисани.

"У свакој од ове три категорије је направљена серија приоритетних пројеката који треба да се реализују или да почну да се реализују до 2027. године. За сва планска рјешења дате су мјере и инструменти за њихово спровођење, као и дио имплементације плана кроз прилагођавање грађења за оне просторе за које се неће доносити планови нижег реда. За градско насеље предвиђена је израда урбанистичког плана. У Просторном плану су истакнуте и зоне заштите, попут Парка природе 'Орјен'", навео је Шећеров.

Градоначелник Требиња Мирко Ћурић истакао је да је Просторни план важан документ који представља смјернице развоја Требиња у наредних 30 година.

"Просторни план се не тиче власништва над неком некретнином, него будућег развоја. Усвајањем овог плана дајемо шансу свима који желе да овдје развијају привредне активности, да се повећава број становника и да се наш град развија", поручио је Ћурић.

Он је истакао да се овим планом не дефинише ни власништво над парцелом на којој је предвиђена изградња нове модерне болнице за коју је Влада Републике Српске предвидјела око 128.000.000 КМ.

"Сви они који докажу да је то њихово приватно власништво - треба да добију одштету, али не могу да се зауставе инвестициони пројекти. Болница је објекат од општег интереса и она треба да се гради јер је то потреба свих грађана Требиња, али и Херцеговине", навео је Ћурић.

Ћурић је појаснио да је Град желио да нову болницу гради ван градске зоне, на локацији у Дужима, али да је струка, првенствено медицинска, тражила да се болница гради ближе граду, због чега је и изабрана локација на Отоку.

Одборник Листе за правду и ред Небојша Милишић истакао је да нико није појаснио његову недоумицу "због чега се нова болница гради у плавном подручју", те да је на основу тога закључио да је намјера да се узурпира пољопривредно земљиште прве класе и претвори у бетон, што погодује појединцима.

"Становника је све мање, а зграда све више. Говоре о близини објекта болнице, па нама је најближа она у Фочи. Људи бјеже из ове наше", навео је Милишић.

Представник Покрета за реституцију Србо Шкеро рекао је да поздравља усвојени Просторни план Требиња, али да није тачно да је Република Српска, као ни Град Требиње, власник земљишта на коме је предвиђена изградња нове болнице.

Шкеро је истакао да је власник те земље БиХ, и то по пресуди Уставног суда БиХ, који је избрисао члан 53. Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске.

"Шта год да ураде, раде мимо закона. Нама је земља одузета 1963. године и само нама у Херцеговини није враћен ни метар квадратни земљишта. Ми ћемо ући у наше посједе, а интересује ме како ће нас истјерати, по ком основу. Болница може да се гради било гдје, а на земљишту на коме желе да је граде - ту је мојих осам дулума. Свјесно се крши закон. Сада треба да доказујемо нашу имовину која је одузета", навео је Шкеро.