У дупке пуној Великој дворани Коларчеве задужбине синоћ је промовисана књига „Небеска дворишта“ епископа диселдорфског и цијеле Њмачке Григорија у издању “Лагуне“.
О књизи су надахнуто говорили уредник издања Дејан Михаиловић, лексикограф и писац Влахо Богишић, који је истакао да није ријеч о аутобиографији него о роману, а одломке је читала глумица Наташа Нинковић.
Владика Григорије, након књиге „Преко прага“ за коју је награђен „Кочићевим пером“, у свом новом дјелу пише о животу, љепоти и страдању мале али храбре заједнице која брани своје вјековно огњиште. О завичају и успоменама. То је ода Планиници, која се нашла у вихору рата и човјековој спремности на велике одлуке и дјела. Роман почиње првим данима рата 1992. године.
- Разлике су добре, али подјеле не ваљају. Не ваља када се дијелимо, а када имате разлике то ме је чинило срећним и у најнесрећнија времена. Нисам могао да не волим некога зато што је муслиман или Хрват. Страшно се плашим тога да будемо сви исти, униформисани. У војсци нисам носио капу и кажњаван сам због тога сваки пут са по 20 склекова и то ми је било супер. Треба да будемо слободни у томе да волимо другог у његовој различитости. А не да он буде исти као ми, нити ми треба да будемо као он, и у томе јесте наше богатство. У језику, ми смо од Вардара па до Триглава једно. У духу, у традицији смо у много чему једнаки, али опет смо сви различити и то је требало уважавати а због тога се није требало клати – истакао је владика Григорије који се 17. јуна прије три деценије замонашио а на исти дан ове године објављен је овај роман.
Додао је да је Босна тајанствена и зато је моћна. И да не треба бјежати од мита јер он више открива него што покрива.
- Косово и Метохија је за многе Србе који тамо никада нису били завичај, и нико не може да објасни како. А то је зато што у себи носимо тај мит.
Како сам постао писац
- У петом разреду основне школе из српског језика сам добио 5 плус на тему „Шта ћу бити кад порастем“. Писао сам да ћу бити доктор и не знам шта сам све писао, али можда сам тада добио утисак да сам добар писац – насмијао је све владика Григорије и додао да је увијек имао страх од физике и хемије, али зато је српски језик волио.
Уз много мудрих и духовитих прича, писац и владика је, између осталог рекао, да је јако важно то што учимо.
- Не схватају људи да је наша моћ у нашој немоћи. Најмоћнији човјек у посљедњих 30 година у нашој средини је патријарх Павле – што је изазвало одушевљење публике и буран аплауз.
Истакао је да би волио да ова његова књига неког младог човјека научи да донесе одлуку у животу.
Овом догађају су присуствовали патријарх Порфирије, епископи Игњатије, Методије, Иларион, Сава Бундало, проф. Миодраг Зец, принц Филип и принцеза Даница Карађорђевић, Санда Рашковић Ивић, Дејан Бодирога са сином, Драган Великић, Саво Манојловић, Жељко Бодрожић, Весна Чипчић
Шта Ви мислите о овоме?