Izlozba bunt i sloboda trebinje1.jpg

У Музеју Херцеговине отворена је изложба Поклон-збирка Жељка Опачка „Бунт и слобода”, изложбени пројекат Музеја савремене умјетности Републике Српске из Бањалуке.

Поклон-збирку је умјетник Жељко Опачак даровао Музеју савремене умјетности Републике Српске поводом обиљежавања педесетогодишњег јубилеја ове институције 2021. године, која обухвата 1.533 дјела, настала током 80-их година XX вијека, а састоји се од 106 слика (уља на платну и акрилика на платну, текстилу и лесониту), 1.302 цртежа (комбинованих техника на папиру), 45 колажа, 4 пастела и 76 графика.

Изложба Поклон-збирка Жељка Опачка „Бунт и слобода” конципирана је као приказ ауторовог опуса из 80-их година XX вијека и прати његове развојне фазе, медијске тенденције и тематске преокупације.

Izlozba bunt i sloboda trebinje3.jpg

Према ријечима аутора, овај дио радова који може да види требињска публика су радови који су настали до почетка распада СФРЈ.

"Ови радови изгледају као вођење дневника и размишљања о неким стварима које се догађају мени и око мене. То је главна тема радова, а комбинујем материјале на сликама. То су на неки начин колажи и мене колажирање је увијек занимало. Колаж је у ствари размишљање и можете да видите поигравање са материјалом, дебелим, танким, намазима боја са различитим материјалима од шпага до чикова цигара. Играо сам се са материјалима и мени је то занимљиво јер волим да истражујем свој интимни однос према материјалу и приче која стоји иза употребе тих материјала. Код цртежа нема чисте технике и увијек су то комбинације дрвених бојица са тушевима, акварелима", рекао је Опачак.

Виши кустос Музеја савремене умјетности Републике Српске која је приредила изложбу Жана Вукичевић је објаснила да ова изложба доноси интиман свијет аутора и да је то Опачков младалачки дневник, јер је он сам чин стварања цртања или сликања доживљавао попут писања дневника.

Izlozba bunt i sloboda trebinje2.jpg

Изложба се састоји од 21 рада.

„Изложба обухвата рани период Опачковог досадашњег плодног стваралаштва – од студентских експеримената на почетку осамдесетих, па до формирања специфичног сликарског језика наглашене гестуалности, фактурности и колорита који долази до изражаја средином деценије. Она омогућава нови поглед на умјетничке појаве у Бањалуци током девете деценије прошлог вијека, а по својим идејним и формално-стилским особеностима може функционисати и као драгоцјен репрезент укупне културне климе тог времена, коју је обиљежила изузетна стваралачка креативност и имагинација, као и изразит медијски и лингвистички плурализам", Вукичевићева.

Изложба ће бити отворена до 21. јула.