Само од краја прошле седмице до данас пристигло је више важних података који указују да се економска ситуација у развијеним економијама, па тако и глобално, погоршава.
Прво је прошли петак објављен нови, изненађујући раст потрошачких цијена у Сједињеним Државама од 8,6 одсто, што је шокирало економисте и доносиоце одлука, који су претежно очекивали успоравање, а не убрзавање инфлације.
Надаље, све је више прогноза према којима нас очекује рецесија. Тако је екстензивна анкета Блоомберга међу америчким инвеститорима показала како их више од половине очекује улазак у рецесију 2023. године. Међутим, након берзанске трговине у понедјељак, сада и mainstream медији, попут "New York Times", спекулишу како је рецесија ту, пред вратима, јер су сви кључни индекси пали толико да Америка службено може прогласити почетак тзв. тржишта медвједа, а те беар маркетсе у правилу прате рецесије. Ове седмице S&P 500 пао је -3,88 одсто, Dow -2,7 одсто, а Nasdaq -4,68 одсто.
То значи како је кључни дионички индекс С&П 500 забиљежио пад више од 20 одсто у односу на свој врхунац у јануару, што је техничка дефиниција тржишта медвједа. Након америчког пада, дионице су наставиле клизити према доље у Азији (Јужној Кореји, Јапану, Кини, Хонгконгу), Аустралији и Европи, наводи Новац.хр.
Треба знати како је у задњих 50 година забиљежено само седам тржишта медвједа, а историјски гледано прате их рецесије. Подаци се помало разликују од берзанског индекса до индекса, али је, на примјер, јасно да је С&П 500 од Другог свјетског рата пао 12 пута 20 одсто од свог врхунца (што значи да је наступило медвјеђе тржиште), и свих 12 пута тај пад коинцидирао је с рецесијама.
Но, није сваки пад неког дионичког тржишта значио рецесију. У шездесетима било је више падова који нису били праћени економским кризама, али се радило о времену кад је економија структурно била врло другачија. Рецесија везана уз тржиште медвједа 2020. трајала је, рецимо, кратко, али је такође била врло специфична јер је узрокована пандемијом тј. догађајем без преседана у савременој економској историји.
Осим сукоба у Украјини, односно глобалне геополитичке кризе, на реакције тржишта у САД највише је утицао податак о инфлацији, који је многе освијестио како раст цијена није феномен који се лако може издувати сам од себе или притиском на дугме исправних монетарних и фискалних мјера.
Може се рећи да су тржишта почела разумијевати како би сукоб с инфлацијом могао бити, што се каже, "чупање зуба", у којем јако пажљиво треба ускладити одлучне потезе комбинованих фискално-монетарних мјера. Заоштравање политика је неминовно, што постаје јасно свим боље упућеним судионицима тржишта. Сада, према CME Fedwatchu, тржишта очекују пуно снажније дизање камата од онога које је иницијално најављивано. Наиме, досад се Фед одлучио на дизање камата за по 0,25 одстотних поена, расправљало се о новом кораку од 0,5 одстотних поена, али од понедјељка 95 одсто испитаника вјерује да ће Фед ићи на повећање камате за 0,50-0,75 одстотних поена, што ће имати далеко снажнији учинак на цијену задуживања не само у САД, него и глобално. Досад дизање камата од 0,75 одстотних поена није било на столу америчке централне банке.
Треба ли овоме додати како је Европска централна банка (ЕЦБ) на задњем састанку Вијећа одлучила како још неће чинити ништа него ће одлуку о дизању камате донијети у јулу, а јасно је да инфлација у ЕУ и еврозони галопирају руку под руку с растом неизвјесности због сукоба у Украјини? Вјероватно не треба објаснити колики су и какви су ризици те неодлучности ЕЦБ.
Поједине развијене привреде већ су почеле значајно успоравати. Знакови успоравања примјећују се тако у САД, док су подаци из априла показали како Британија други мјесец биљежи привредни пад, с тим да је Британцима у истом мјесецу инфлација досегла девет одсто, највише међу Г7 земљама, а производња им је пала 0,6 одсто.
Шта Ви мислите о овоме?