Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају празник посвећен Светом цару Константину и његовој мајци царици Јелени.
Цар Константин и царица Јелена везани су и за Требиње. Сматра се да је по њиховој заповиједи основан манастир Тврдош, који је, након што је срушен, обновио српски краљ Милутин.
Цар Константин рођен је 272. године у Наису, данашњем Нишу у Србији. Његови родитељи су били цар Констанције Флор и царица Јелена. По неким историјским изворима, тврди се да је био српског поријекла.
Послије смрти оца, 306. године, од војске је проглашен за августа (сувладара) сјеверозапада Римског царства.
Још за живота добио је назив Равноапостолни. Много пута му се јављао сам Господ и излазио му је у сусрет у његовим молитвама.
Три велике борбе имао је Константин кад је постао цар: једну против Максенција, тиранина у Риму, другу против Скита на Дунаву и трећу против Византинаца.
Пред борбу са Максенцијем, када је Константин био у великој бризи и сумњи у свој успјех, појавио му се на дану пресјајан крст на небу, сав окићен звијездама, на коме је било написано: “Овим побјеђуј”.
Цар је наредио да се направи велики крст, сличан ономе што му се јавио, и да се носи пред војском. Силом крста, он је задобио славну побједу над бројно надмоћним непријатељем.
Максенције се удавио у ријеци Тибру.
Одмах потом издао је едикт (закон) у Милану, 313. године, којим је забранио дотадашњи прогон хришћана.
Послије побједе над Византијом, саградио је град раван Риму на Босфору и назвао га Константинопољ.
Тада се цар тешко разболио. Многи су се трудили да га излијече, али без успјеха. Неко му је препоручио да је једини спас за његово излијечење у томе да се окупа у крви мале дјеце.
Цар је наредио да се ухвате и покољу сва дјеца. Када су мајке закукале, он устукну и по цијену сопственог живота, горко се покајао и пустио дјецу.
То је било мило Богу, који га је тиме само кушао, те му посла два апостола - Петра и Павла. Они су му се јавили и рекли да потражи епископа Силвестра који ће га излијечити од страшне болести.
Епископ га је поучио вјери хришћанској и крстио. Послије тога, страшна болест је нестала из његовог тијела.
Преминуо је 22. маја 337. у близини Никомедије. Сахрањен је у Цариграду, како су касније назвали Константинопољ, у цркви Светих апостола, његовој задужбини.
Света царица Јелена урадила је много тога што је корисно за хришћанску вјеру.
У Јерусалиму је пронашла Часни крст који су незнабожци бацили изван града и засули смећем, подигла је многе цркве - као што су над пећином Рождества Христовог (на Гори Маслинској), на мјесту Вазнесења Христовог у Гетсиманији; на мјесту Успења Пресвете Богородице и још 18 храмова.
Када је пронашла Часни крст и ископала га, Света царица Јелена га је ставила на једног мртваца, јер је управо тада пролазила једна посмртна поворка, који је васкрснуо на очиглед свих присутних.
Од тог дана православна црква празнује тај догађај, 14/27. септембар као Крстовдан.
У својој 80. години умрла је ова света жена 327. године. Уз војну пратњу Јеленини остаци су допраћени у Рим, гдје су сахрањени у маузолеју који је Константин изградио уз цркву св. Марцелина и Петра и раније одредио као мјесто свог укопа.
Јелена је сахрањена у порфирном саркофагу и њене мошти су једним дијелом накнадно пренесене у Цариград и сахрањене у царском маузолеју при цркви Светих апостола уз њеног сина.
Мошти преостале у Риму су у 9. вијеку послате у Ремс у Француску, а остатке мошти је папа Иноћентије ИИ (1130—1143) смјестио у римску цркву Свете Марије, како би их заштитио од лопова.
Царица је сахрањена у саркофагу са војним мотивима што упућује да је у почетку био планиран за неког од мушких чланова династије, можда за самог Константина
У складу са тадашњом модом, Јеленин саркофаг је искоришћен како би се у њега сахранио папа Анастасије ИВ (1153—1154) и захваљујући томе је сачуван у Латеранској базилики и данас се налази у Ватиканском музеју.
Култ Светог цара Константина посебно је његован код Грка и Румуна. Што је код Срба Свети Сава, код Грка је цар Константин.
Код Срба постоје породице које славе данашњи празник као крсну славу.
Као еснафску славу данашњи дан прослављају кујунџије.
Шта Ви мислите о овоме?