Ђак генерације Средње музичке школе је Катарина Јанковић која свира виолину у класи Љиљане Рајовић. Према Катарининим ријечима од малена нека дјеца покажу пажњу према некој врсти умјетности, а она је то показала према музици захваљујући својим родитељима који су били и још су у музици.
Катарина Јанковић је поносна на ту титулу ђака генерације и на тај начин је доказала да је остала досљедња себи, својим обавезама и поштовању према својим професорима и колективу који су је извели из школе.
"То није само поштовање према њима већ и према колегама које сматрам да су ако не на мом нивоу можда и изнад мене. То је само показатељ да неко цијени мој рад", рекла је Катарина на почетку разговора за ТребињеЛиве.
Каже да је ђак генерације у неким тренуцима ствар воље и жеље јер некада недостаје инспирација за свакодневни рад и уживање што даје снагу за обавезе које треба да извршавамо.
"Ту снагу сам пронашла јер је музика оно што волим и у њој уживам. Мислим да је то рецепт за успјех - оно што радимо са љубављу и жељом. Потребан је континуирани рад, вјежбе, које су се мијењале током школовања. У почетку је било пола сата, сат, и то се временом повећавало тако да је то дошло до пет-шест сати у зависности од времена колико имате", објаснила је Катарина.
Током вјежбања, било јој је интересантно јер живи на Главној улици и повремено кад је фино вријеме изашла би на терасу и на њој вјежбала.
"Било је доста пролазника, туриста који стану, а неки и сниме и било ми је то интересантно и лијепо. Памтићу то заувијек", казала је Катарина.
Осим својих другова, професора, школе ће се увијек сјећати по инструментима и звуковима који су јој свакодневно пролазили кроз главу јер је то било неизбјежно док се приближавала Музичкој школи.
"Без обзира да ли се деси конфликт или дође до неког тешког периода у личном животу ту је увијек било музике. Она увијек тражи од вас емоције јер без њих умјетност је празна и блиједа, другим ријечима нема смисла. Некад је можда и најтеже било пронаћи снаге да покажемо то што осјећамо, иако смо млади и пуни помијешаних осјећања те звукове ћу увијек носити са собом", навела је Јанковић.
Током пандемије, суштински проблем било је вјежбање јер се умјетност не може одржавати онлајн већ сам уживо. Без обзира на то колико је неопходан рад, с друге стране је неопходно и слушање јер је умјетност гледања и слушања ствар чула.
Осим музике, сви умјетници траже инспирацију у разним разонодама, а Катарина воли да слободно вријеме проведе уз књигу и гледајући филмове. Спрема се да упише Академију умјетности, смјер виолина у Бањалуци.
Шта Ви мислите о овоме?