Nuklearna-bomba-eksplozija-nuklearne-bombe-2.jpg

Након што су руски, али и западни лидери у више наврата од почетка рата у Украјини упозоравали на могућност од избијања нуклеарног рата, чини се да се интересовање јавности за државе које важе за нуклеарне силе, али и њихов арсенал оружја додатно порасло.

Међу високим званичницима који су у више наврата упозоравали на могућност од избијања нуклеарног рата, за сада предњачи руски министар спољних послова Сергеј Лавров. Сличног става био је и Запад, који је упозоравао да ће у случају да их Русија нападне нуклеарним оружјем, реаговати моментално.

Као стална пријетња по безбједност свијета је и Северна Кореја, која је недавно послије вишегодишње паузе почела са тестирањима.

"Нуклеарне снаге наше Републике морају бити спремне да изврше своју одговорну мисију и одвраћање у било ком тренутку", нагласио је недавно лидер те земље Ким Џонг Ун.

Иако су посљедњих дана чешће изјаве у којима лидери кажу да сумњају да ће Русија употријебтии нуклеарно оружје, није лоше да се још једном подсјетимо које све државе важе за нуклеарне силе и каквим то оружјем располажу.

Државе за које се зна да имају нуклеарно оружје су Русија, САД, Кина, Француска, Велика Британија, Пакистан, Индија, Израел и Северна Кореја.

Према посљедњим процјенама, које датирају из октобра прошле године процијењује се да на свијету постоји око 13.000 нуклеарних бојевих глава које су у рукама десет земаља.

На врху листе који је објавила Федерација америчких научника, свакако су и дијве највеће војне силе Русија и САД које заједно посједују око 90 одсто укупног нуклеарног оружја, или у бројкама око 12.000 бојевих глава, док су преосталих 1.000 подијељене између преосталих осам држава.

Русија, према овим подацима, посједује 6.257 нуклеарних бојевих глава, док САД има несто мање, тачније њих 5.600. На трећем мјесту је очекивано Кина са 350, а одмах иза ње је Француска са 290 бојевих глава.

Затим слиједи Велика Британија са 225, Пакистан са 165, Индија са 160, Израел са 90, док је на посљедњем мјесту Сјеверна Кореја са 45 нуклеарних бојевих глава.

Од 12.700 нуклеарних глава у свијету, више од 9.400 се налази у војним залихама и већина је прикачена на пројектиле, авионе, бродове и подморнице. Преостале главе су "пензионисане", али су још увијек релативно нетакнуте и чекају да буду демонтиране.

Од 9.440 нуклеарних глава у војним залихама, око 3.730 је распоређено у оперативним снагама (на ракетним или бомбардерским базама). Од тога, око 2.000 америчких, руских, британских и француских бојевих глава је у стању приправности, спремних за употребу у врло кратком року.

Тачан број нуклеарног оружја у посједу сваке земље је строго чувана државна тајна, тако да процијене које су изнесене у овом истраживању треба узети са резервом. Већина држава која поседује ову врсту наоружања у суштини не даје информације о количини својих залиха. Ипак, степен тајности значајно варира од земље до земље.

Примјера ради, између 2010. и 2018. године, САД су објавиле своју укупну величину залиха, али је Трампова администрација 2019. године прекинула ту праксу. На срећу, Бајденова администрација је 2020. године вратила нуклеарну транспарентност. Међутим, упркос ограничењима, јавно доступне информације, пажљива анализа историјских записа и повремено цурење података омогућавају да се направе најбоље могуће процјене о величини и саставу залиха нуклеарног оружја међу овим државама.

Историјски гледано, од Хладног рата, до данас број нуклеарних бојевих глава је драстично опао. Током 1986. године у свијету је било 70.300 глава, док је данас тај број око 13.000.

Стручњаци и званичници су у више наврата истицали да су "главни кривац" за такву праксу различити међународни споразуми које су потписале силе. Највећи број смањења оружја догодио се 1990-их година.

И док, како се наводи у истраживању, САД смањују свој арсенал нуклеарног оружја, стручњаци упозоравају да Кина, Индија, Сјеверна Кореја, Пакистан, Русија и Велика Британија повећавају.

Иако су сви мислили да ће ове нуклеарне силе полако ићи ка узајамном разоружавању овим опасним оружјем, чини се да оне у будућности, ипак планирају да га задрже.

Истраживање показује да све државе настављају да модернизују и усавршавају свој арсенал нуклеарних бојевих глава.