Spomenik borcima palim u borbi protiv fasizma trebinje3.jpg

Споменик борцима палим у борби против фашизма 1941-1945, завршен је 1953. године и постављен у Градском парку у Требињу..

Његов аутор је Нандор Глид, свјетски познати кипар и некадашњи ректор београдског Универзитета умјетности (1985-1989).

Он је био умјетник чији је стваралачки пут одредило, прије свега, његово јеврејско поријекло, холокауст који је задесио Јевреје и остале народе током Другог свјетског рата и страдање његове породице у њемачким логорима.

Остаће упамћен, прије свега, по споменику жртвама фашизма у Матхаузен-у (Њемачка) из 1958. године, споменику на Брду сјећања (Јерусалим), монументу жртвама у Дахау-у (Њемачка) 1968. година и Шумарицама (Крагујевац).

Међутим, захваљујући Требињцу Чеду Капору Требиње добија овај споменик много прије него што је Глид, побјеђујући на међународним конкурсима, инсталирао своја дјела у Матхаузен-у, Дахау-у, Јерусалиму и Шумарицама.

Spomenik borcima palim u borbi protiv fasizma trebinje1.jpg

Одмах након Другог свјетског рата Капор, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и посљератни друштвено-политички радник, инсистира да Глид ради требињски споменик те овај маестрални кипар, претеча савременог вајарства, у први мах није прихватио соц-реалистички израз на коме је Капор инсистирао.

Ипак, умјетник на крају пристаје, вјероватно због својих личних осјећаја и односа према фашизму те мири Капоров захтјев и свој умјетнички стил створивши дјело универзалног значења без соц-реалистичких матрица и симбола.

У то вријеме није била пракса да се авангардним приступима обликује споменик оваквог карактера, али Глид ипак прави комплекс, споменик и костурницу, који спада у споменичку баштину изузетне вриједности.

Огромне скулптуре на високом постаменту су распоређене хармонично, приказујући старце, жене, сељаке и младост на скоро натуралистички начин, али уз снажан психолошки израз којим доминира умјетничка, а не идеолошка експресија.

Spomenik borcima palim u borbi protiv fasizma trebinje2.jpg

На полеђини споменика је рељефна представа, која је рађена са више слободе и умјетничког надахнућа.

Споменик доминира централним тргом у градском парку, а данас је комуникацијски отворен у два правца: сјеверно према главној улици, и сјевероисточно према споменицима Његошу и Дучићу.