У склопу обиљежавања "Дана Светог Василија" у Саборном храму Светог преображења Господњег одржано је предавање поводом стогодишњице од уједињења покрајинских цркава Српске патријаршије.
Прије 100 година, 1922. године, успостављена је Српска патријаршија које није било 154 године.
Уз модерирање протопрезвитера – ставрофора Радивоја Круља, у предавању су учествовати: др Вељко Ђурић Мишина, др Милан Гулић и презвитер др Вукашин Милићевић.
Историчар из Института за савремену историју у Београду др Милан Гулић је рекао да је овај датум важан за историју не само српске цркве, већ и српског народа уопште.
"То је била потврда да је српска уједињена црква постала аутокефална као што је и била и да се њена аутокефалност и самосталност признају. То је важан датум јер тако уједињена Српска православна црква постоји и данас. Основни предуслов да дође до уједињења Српске православне цркве било је остварење ратног циља - ослобођење и уједињење када се први пут у модерној српској историји читав српски народ нашао у оквиру једне државе. То је био основа да се размишља о уједињењу цркве јер је и она као српски етнички простор била раздјељена на више различитих области које су функционисале по законима држава у којима су дјеловали", рекао је Гулић.
Чим је дошло до уједињења, дата је иницијатива и да се уједини црква и та иницијатива покренута са простора БиХ. Потом се проширила на Црну Гору, затим Карловачку митрополију и то су иницијативе које је Митрополија Србије прихватила. Са тим иницијативама, с добром вољом у Београду, кренуло се даље у дипломатске воде са одвајањем епархија које су припадале Васељенској патријаршији, Буковинско-далматинској митрополији из састава туђих цркава и повратак у окриље матице цркве.
Професор Вељко Ђурић Мишина прије 30 година посветио се истраживању нове историје Српске православне цркве.
"Српских седам-осам црквених области било је прије 1918. године и уједињење српског народа, Хрвата и Словенаца у нову државу стекли су се услови и да се те области уједине у велику црквену институцију. Тако је успостављено старо стање из средњег вијека док је била патријаршија и то је процес који је трајао неколико година. Да се то може завршити требало је имати балагослов и сагласност Цариградске патријаршије од које је СПЦ добила акт о аутокефалији. То је аутокефалија новој цркви јер су прије тога неки одређени дијелови српске цркве - Митрополија Београд и Митрополија Карловац имали аутокефалност од ранијих времена. На тај начин дошло је до уједињења свих српских цркава у једну велику организацију која окупља васколики српски народ на свих пет континената", истакао је Ђурић.
Шта Ви мислите о овоме?