Dusan mandic.jpg

Најбољи ватерполиста планете за 2021. годину у избору портала "Тотал ватерполо" Душан Мандић изабран је од стране 50 тренера, капитена, медија, портала и близу 8.000 гласова љубитеља ватерпола, а ексклузивно за ТребињеЛиве.инфо се осврнуо на досадашњу каријеру.

Родио се у Котору и самим тим, каже, ватерполо је био једини спорт у коме се могло успјети, доћи до врхунског нивоа, јер је овај спорт у традицији и крви људи из овог града.

Према Мандићевим ријечима, 2009. године, када је ВК "Приморац" из Котора био шампион Европе, уживао је у томе, заволио ватерполо и много времена је са својим друговима провео на љетном отвореном базену играјући викторије, два на два и разне друге игре, сањајући да ће и они једног дана бити олимпијски, свјетски, европски освајачи медаља.

Из Приморца је 2010. године прешао у ВК "Партизан" и одлучио да игра за репрезентацију Србије (у млађим категоријама играо за Црну Гору) и од 2012. године и дебија на Олимпијским играма у Лондону (гдје је Србија освојила бронзу) није пропустио ниједно велико такмичење.

Мандић је одушевљен Требињем, Херцеговином, недавним дочеком и пажњом, јер су им сви били на услузи и са осмијехом на лицу.

"Види се љубав према спорту и изненађен сам врхунским базеном. Позитивне утиске носим за овај кратак период проведен у Требињу. Вратићемо се опет овог љета. Тренираћемо се и припремати за Европско првенство у Сплиту које је од 27. августа до 10. септембра јер овдје имамо феноменалне услове за припреме. Ово је велика ствар за Град Требиње и шире. Поздрав за све Требињце и Херцеговце, видимо се ускоро", поручио је Мандић.

Након Олимпијских игара у Токију за шесторку која је напустила репрезентацију попут Филиповића, Прлаиновића, Митровића, браће Пијетловић, Мандић каже за њих да су то све живе легенде.

"Мени је била част, понос и задовољство што сам имао прилику да играм са њима. Сада је опет нова прича. Доста нас има који смо остали, али имамо основу да све нове снаге укомпонујемо и покажемо на који начин треба и како се игра за репрезентацију", рекао је Мандић.

Нема пуно слободног времена, али га проводи читајући књиге, гледајући филмове и проводећи вријеме са својом кћерком.

"Све је прилагођено ватерполу, породица трпи, највише љети када су највећа такмичења y олимпијска, свјетска, европска, и тако је већ десет година. Видићемо докле ће то да траје", објаснио је Мандић.

У досадашњој каријери, са репрезентацијом освојио је двије златне и једну бронзану медаљу (олимпијске игре), злато и бронзу (свјетска првенства), три злата (европска првенства), четири злата (Свјетска лига).

Са Партизаном и Про Реком освојио је Лигу шампиона, вишеструки је првак Србије и Италије са својим клубовима, а више пута је проглашаван МВП на разним такмичењима као и прије мјесец дана на завршним европским квалификацијама Свјетске лиге у Подгорици.

"Увијек има жеља и када смо комплетирали све што се могло освојити велики је осјећај задовољства. Самим тим што смо ми на припремама у репрезентацији и клубовима значи да постоји и даље жеља за доказивањем, освајањем трофеја и титула, тако да са те стране док год постоји та глад ја ћу се трудити да будем ту и што дуже у репрезентацији. Комплименте је лијепо чути, али најљепше је видјети дјецу када се обрадују нама и нашим успјесима. То је за оно што се ми боримо да их привучемо ватерполу и да пробају овај лијеп спорт", јасан је Мандић.

За ватерполо Мандић каже да може много тога лијепог да пружи човјеку јер може да га научи о животу, понашању, дисциплини, дружењу и препоручује га свакоме.

"Душан силни", како од миља зову Мандића, своје снове о медаљама је преточио у стварност, а о њему и његовој личности говори и одликовање "Златним ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца" којим га је 2016. године одликовао митрополит Амфилохије за показано витештво у врхунским спортским достигнућима, чувању културе и традиције нашега народа и стајање у православној вјери својих предака.