Предсједник Конфедерације синдиката Републике Српске Жељко Тепавчевић честитао је свим радницима Међународни празник рада, наводећи да и овај први мај велики број радника дочекује у незавидном положају, јер имају плате које не могу да подмире ни њихове основне животне потребе.
Тепавчевић је рекао да је неопходно хитно усаглашавање синдикалних приједлога са представницима послодаваца и Владе Републике Српске, наводећи да радници са најнижом платом од 590 КМ не могу да издрже ни до десетог дана у мјесецу.
“Инфлација је око десет одсто, па и најављена повећања плата не доприносе повећању животног стандарда радника. То се посебно односи на раднике у дијелу приватног сектора гдје неки од њих и не знају за слободан дан, а камоли за повећање плата”, истакао је Тепавчевић.
Поручио је да је важно радничко јединство, јер се не смије заборавити да послодавци никада не би имали ово што имају да им радници не стварају нову и додатну вриједност, која њима доноси профит.
“И радници треба да добију дио тог профита. Послодавци су навикли да тај профит узимају само за себе, заборављајући да су га створили радници. Не траже радници да се послодавци одрекну цијелог профита, али траже да се његов дио прелије у радничке новчанике”, истакао је Тепавчевић.
Према његовим ријечима, мора се успоставити праведнија расподјела, јер велики број радника већ напушта своје послодавце, што није добро рјешење ни за радника, ни за послодавца ни за државу.
“Немојте да мислите да се раднику лако одлучити да напусти родни град, породицу, земљу, да би кору хљеба тражио у иностранству. То није рјешење ни за послодавца јер је све теже пронаћи радника а и том новом, ако успије да га пронађе, треба времена да усвоји нова знања и стекне очекиване вјештине. А тек је држава та која испашта – одлазак радника значи мање приходе по скоро свим основама, а то доводи до мањег БДП-а, успорава раст и развој и продубљује и онако тешку економску ситуацију”, нагласио је Тепавчевић.
Он је позвао и инспекцијске органе да појачају контроле, јер има немали број радника који ни даље нису пријављени или примају најнижу плату, а остатак добијају на руке.
На крају, Тепавчевић каже да је празник рада и дан када су радници са својим породицама, када се друже са пријатељима и када вријеме посвећују себи и својим најближим
Шта Ви мислите о овоме?