Blavor.jpg

Породица Дедијер из требињског насеља Хрупјела већ пет година у свом дворишту има необичног кућног љубимца - блавора, којег су се најприје сви бојали, а онда су га почели хранити и завољели га.

Дедијери кажу да се блавор у дворишту појављује у априлу и ту остаје све до великих преображењских врућина, када једноставно нестане. Од тада се ријетко када појави до дубоке јесени, а онда га, као ни у зимском периоду, нико нигдје није видио и нико не зна гдје оде, пишу "Независне".

"Никада не бих убио ниједног живог створа, па ни најотровнију змију, а камоли блавора. У нашем селу код Берковића никада их нису убијали, јер би нам стари говорили да се блавори не убијају пошто се хране змијама, па ни ми из тога разлога нисмо дирали нашег, да бисмо га касније завољели и давали му храну. Тако већ пет година, ако се не појави до краја априла, сви укућани се брину да му се није нешто десило и будемо сретни када га угледамо", каже Момчило Дедијер, који се за овог гмизавца највише брине у породици.

Будући да се одвајкада знало да се блавори, осим змијама, хране и мишевима, скакавцима и разним инсектима, Дедијери су на крају дворишта почели да свом блавору остављају месне остатке од своје хране која би сутрадан била поједена, али су, због сумње да то поједу пси или мачке луталице, направили мало хранилиште.

"Направили смо му мали кавез, у који остављамо виршле и сухомеснате производе, које ситнимо на мале дијелове, јер смо једном приликом примијетили да све прогута одједном, па је прошле године једно вријеме ходао сав надувен. Иако нисмо могли знати да ли је био такав зато што је нешто уловио, или је прогутао цијелу виршлу коју смо му оставили - ми му од тада исјецкамо храну јер се бојимо да се не удави", додаје Дедијер.

Он сам се никада није усудио да блавора узме у руку, мада му није непријатно када му се мота око ногу, али, како додаје, његов комшија Љубиша Вицо га узима у руку у показује га комшијској дјеци, па сада за овога гмизавца зна цијели комшилук, а дјеца му доносе хране.

Иако је већ пет година у њиховом дворишту, Дедијери блавору још нису дали име, али га дјеца одавно зову Дедијеров блавор.