Човјечанство пати од "нарушене перцепције ризика", што нас подстиче на активности и понашања која узрокују климатске промјене и све већи број катастрофа широм свијета, упозорио је УН у уторак.
У новом извјештају УН-ова Канцеларија за смањење ризика од катастрофа (УНДРР) открила је да је глобално сваке године у посљедње двије деценије било између 350 и 500 катастрофа средњег и великог размјера. То је пет пута више од просјека у раније три деценије, наводи се.
С обзиром на климатске промјене, очекује се да ће се катастрофални догађаји узроковани сушом, екстремним температурама и разорним поплавама још чешће догађати. У извјештају се процјењује да ћемо до 2030. године доживјети 560 катастрофа широм свијета сваке године, односно просјечно 1,5 катастрофа сваки дан.
УНДРР је саопштио да се нагли пораст катастрофа на глобалном нивоу може приписати "нарушеној перцепцији ризика која се темељи на оптимизму, потцјењивању и непобједивости".
То је, наводе, довело до политичких, финансијских и развојних одлука које су повећале рањивост и довеле људе у опасност.
Игнорисање огромних ризика с којима се суочавамо "доводи човјечанство у спиралу самоуништења", упозорила је у саопштењу замјеник главног секретара УН-а Амина Мохамед.
"Дизање узбуне говорењем истине није само неопходно него и пресудно", додала је шеф УНДРР-а Мами Мизутори.
"Наука је јасна. Јефтиније је предузети мјере прије него што катастрофа разори него чекати док се разарање не догоди и реаговати након што се то догодило", рекла је за Тхомсон Реутерс Фоундатион.
Међувладин панел за климатске промјене УН-а упозорио је ове године да ће учинци климатских промјена, од врућина до суша и поплава, постати све чешћи и интензивнији те нанијети штету природи, људима и просторима у којима живе.
Чекај сад, плати послије
Игнорисање ризика има високу цијену. Катастрофе широм свијета коштале су отприлике 160 милијарди евра годишње током посљедње деценије, наводи се у извјештају. Али, већина тога отпада на земље с нижим дохотком, које годишње у просјеку губе један одсто свог националног БДП-а због катастрофа, у поређењу са само 0,1 до 0,2 посто у богатијим земљама.
Најтеже су погођене азијско-пацифичке земље које годишње губе 1,6 посто БДП-а, објављено је у извјештају уочи глобалног форума о катастрофама на индонезијском острву Балију у мају.
На Филипинима се на примјер милиони људи још увијек опорављају од тајфуна "Раи" који их је похарао у децембру. Убио је више од 300 људи, раселио стотине хиљада, а штета је процијењена на отприлике 500 милиона долара. Како број катастрофа буде растао, тако ће расти и трошкови.
Извјештај процјењује да ће још 37,6 милиона људи живјети у условима екстремног сиромаштва до 2030. године због утицаја климатских промјена и катастрофа.
"Катастрофе се могу спријечити, али само ако земље уложе вријеме и ресурсе да схвате и смање своје ризике", нагласила је Мизутори у саопштењу. Упозорила је да "намјерним игнорисањем ризика и пропуштањем да се интегрише у доношење одлука свијет заправо финансира властито уништење."
Шта Ви мислите о овоме?