Rodoljub draskovic.jpg

Предсједник Пословног система "Свислајон Таково" Родољуб Драшковић покренуо је иницијативу за привредне и друштвене реформе у Републици Српској које подразумијевају привредне реформе, измјене и допуне Зкаона и раду и дефинисање мјера рационализације буџетске потрошње и буџетских давања.

Иницијативу Родољуба Драшковића преносимо у цјелости:

              "- Привредни и друштвени развој Републике Српске је на дну европске љествице. Економска криза која је захватила европску заједницу, која ће трајати у овој и наредним годинама, рефлектоваће се на пад друштвеног бруто производа и на пад стандарда становништва, који је у Републици Српској већ достигао ниво социјалног минимума. Континуирани раст инфлације, директно узрокује пад друштвеног стандарда и раст сиромаштва. Све пропада, једино цвјета сива економија. Рјешење је у спровођењу привредних и друштвених реформи, које је нопходно спровести у што краћем временском периоду.

I ПРИВРЕДНЕ РЕФОРМЕ

1. Дефинисати нето основну цијену рада у привреди, у износу од 1.200,00 КМ.

Ова мјера спрјечава одлив радно способног становништва у земље окружења. Стимулише запошљавање радно способног становништва у сектору привреде. Подиже се стандард грађана Републике Српске. Спречава се „рад на црно“, а тиме се трајно рјешава питање сиве економије. Из рестриктивне потрошње, прелазимо у модерно, грађанско потрошачко друштво.

2. Сектор привреде излази из зоне сиве економије, формирајући своје цијене роба и услуга на ниво тржишних цијена земаља окружења.

Привредне гране које имају ниску продуктивност рада и нису у могућности да дижу тржишне цијене роба и услуга, а истовремено су претежни извозници, субвенционисати из буџета.

3. Обрачун пореза и доприноса, законом регулисати са нето на бруто и то:

а. Порез на лична примања запослених у висини од 3% на нето примања запослених;

б. Допринос за пензијско и инвалидиско осигурање у висини од 10% на нето примања запослених;

ц. Допринос за здравствено осигурање у висини од 6% на нето примања запослених;

д. Допринос за дјечију заштиту у висини од 1% на нето примања запослених.

Овим мјерама фондови и буџет, у номиналној вриједности обезбиједиће веће приходе, него што их имају. Дижу се реални приходи буџета и привреде, гаси се сива економија, напушта се сфера рестриктивне потрошње, обезбијеђује се стандард грађана и стварају предуслови модерног потрошачког друштва.

4. Ослободити привреду од свих фискалних и ванфискалних давања и иста организовати кроз буџетску потрошњу, односно давања.

Ова мјера подразумијева скидање наметнутих обавеза привреди, као што су издвајања за шуме, воде, жељезнице, противпожарну заштиту...

5. Измишљене институције које су буџетски терет привреди, а привреда од истих нема никакве користи УГАСИТИ.

Конкретно, збрињавање технолошког отпада пренијети на комунална предузећа локалних самоуправа, јер је то трајно рјешење за заштиту животне средине. Уговорно повезивање Привредне коморе са привредом, допринијеће активирању асоцијације привредних комора у функцији привредног развоја.

II ИЗМЈЕНЕ И ДОПУНЕ ЗАКОНА О РАДУ

1. Укида се категорија „минули рад“ у привреди.

Сходно одредбама Закона о раду, послодавац је дужан да обезбиједи исту зараду запосленима за исте или сличне послове, мјерећи учинак, односно продуктивност рада. Пракса говори да су продуктивнији запослени који имају до 5 година радног стажа, од оних који имају 35 година радног стажа. Обрачуном минулог рада по садашњем Закону, млада радна снага стручњаци и радници, доведени су у неравноправан положај, због чега млади људи нису заинтересовани за посао у привреди.

2. Укида се категорија „прековременог рада“ и „рад на дан државних празника“ у привреди

Запослени у часовима прековременог рада и рада на дане државног празника не остварује већу продуктивност, у односу на редовно радно вријеме, по часу рада. Прековремени рад послодавац уводи у ванредним околностима, које су продукт тржишних или других ванредних околности.

3. Дестимулисати одлазак на боловање.

Износ накнаде за боловањеутврдити у висини 35% од основне цијене рада, и иста износи 420 КМ за све категорије запослених.
Боловања преко мјесец дана, породиљска и трудничка боловања регулисати буџетским фондом Републике Српске.

4. Законском регулативом ријешити питање социјалних давања радно неспособном становништву, уз доказ инвалидитета, односно доказ о трајној неспособности за рад.

5. Увести категорију дјечијег додатка која се финансира из буџета.

6. Привредна друштва су дужна да из добити издвајају 10% у резервни фонд, који је неопорезив.

Резервни фонд је намјенски: за рјешавање стамбених потреба запослених, социјалних потреба, стипендирање ђака и студената, стручног оспособљавања и усавршавања, као и преквалификације запослених, регресирања годишњих одмора запослених. Издвајање за резервни фонд искључује се из обрачуна пореза на добит. Уколико се у текућој години намјенски не искористе средства из фонда, наредне године се посматрају као добит, на коју се обрачунава порез.

7. Послодавац је дужан да запосленима обезбиједи топли оброк у висини од 4 КМ по радном дану. Топли оброк је неопорезив, јер је кроз потрошњу оптерећен ПДВ-ом.

8. Професионализовати инспекцијске органе, који ће у континуитету и досљедно спроводити позитивно законодавство, које се односи на све привредне субјекте у Републици Српској, јер тиме неће бити мјеста за „рад на црно“ и сиву економију.

III У ДРУГОЈ ФАЗИ ДЕФИНИСАТИ МЈЕРЕ РАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ БУЏЕТСКЕ ПОТРОШЊЕ И БУЏЕТСКИХ ДАВАЊА

Овим мјерама подстичемо привредни раст и развој и привредне ресурсе стављамо у функцију свеукупног друштвеног развоја Републике Српске. Обавеза је институција Републике Српске, кроз регулативно законодавство да обезбиједи експанзију привредног развоја, стављањем расположивих привредних ресурса у функцију свекупног друштвеног развоја.

Ову иницијативу прослијеђујем:

- Влади Републике Српске;

- Синдикатима;

- Запосленима у привреди Републике Српске;

- Предсједнику Народне скупштине Републике Српске;

- Јавним медијима.

Надам се да ћемо бити кооперативни и да ћемо заједнички дефинисати динамику реализације договорених мјера, а све за добро Републике Српске и грађана Републике Српске. Спреман сам за консултације, за доказивање друштвене оправданости ових мјера и сваке врсте правне и економске подршке и помоћи Влади Републике Српске.

Желим јавну расправу по свим горе наведеним, предложеним мјерама!

Будимо први у друштвеним и привредним реформама!".