Христос васкрсе - Прослављамо Васкрс

Данас је најрадоснији хришћански празник, дан који славимо као коначну Христову побједу над смрћу, празник над празницима – Васкрс.

Васкрсење Господа Исуса Христа је темељ хришћанства, слави се од времена првих апостола и његово начело и суштина објашњавају се ријечима апостола Павла, записаним у апостолским дјелима: „А ако Христос није устао, онда је празна проповијед наша, празна је и вјера наша“ (1. Кор 15,14)

Пошто је у петак распет на Голготи, у суботу прележао у гробу, Исус ја на данашњи дан васкрсао.

Рано, прије зоре, Марија Магдалена, Марија Јаковљева, Саломија и неке друге жене пошле су са спремљеним миром на Христов гроб. Велики камен којим је Христов гроб био затворен одваљен је, гроб је био празан!

На камену је сједао анђео господњи, са лицем као муња и одијелом бијелим као снијег. Стражари су били укочени од страха, анђео благовијести мироносицама: „Не бојте се, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овдје, јер устаде, као сто је казао… Идите брже и кажите ученицима његовим да је васкрсао”.

Жене су кренуле, а у исто вријеме збуњени војници-стражари трчали су у град да обавијесте јеврејске главаре о оном сто су видјели. Радују се људи, радује се сва природа! Христос је васкрсао, ђаво и смрт су побијеђени!

Својим чудесним васкрсењем Христос је отворио и људима пут у живот вјечни, отворио пут ка коначном васкрсењу мртвих у посљедњи дан, дан његовог другог доласка.

На Првом васељенском сабору, одржаном 325. године у Никеји, договорено је да хришћани заједно славе Васкрс. Дан прослављања Васкрса је недјеља, јер је Христос васкрсао у тај дан.

Одређено је правило кад пада Васкрс: 1) послије јеврејске Пасхе, 2) послије пролећне равнодневице и 3) послије пуног Мјесеца (Уштап).

Када се испуне сви ови услови у прву недјељу послије тога, слави се Васкрс.

Васкрс се слави од времена првих апостола и његово начело и суштина објашњавају се ријечима апостола Павла, записаним у апостолским дјелима: “Ако Христос не васкрсе, празна је проповијед наша и празна је вјера наша”.

Када сване дан Васкрсења Христовог, са свих торњева православних храмова, дуго звоне сва звона и јављају долазак великог празника.

Домаћин са својом породицом одлази у цркву на свету васкршњу службу. Послије службе, народ се међусобно поздравља ријечима: „Христос Васкрсе!“ и „Ваистину Васкрсе!“ Тај поздрав траје све до Спасовдана.

У православним хришћанским црквама се на Васкрс отварају царске двери на олтару, чиме се симболично указује да је Исус својим васкресењем побиједио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.

Васкрс и васкрсење су црквенословенски називи (српска редакција), док су Ускрс и ускрснуће народни облици. У употреби се могу чути још и Воскрес и воскресеније, као црквенословенски називи из руске редакције.

Симболика фарбање јаја врши се у спомен на догађај када је света Марија Магдалена Мироносица путовала у Рим да би се пожалила цару Тиберију због Исусовог суђења и казне.

Донијела је са собом бијело јаје као симбол Исусове чисте душе. Међутим, када је предала јаје Тиберију оно је поцрвенило, постајући живи симбол Исусове крви и васкрсења.

Васкршње славље је за вјернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја.

Најсветије мјесто хришћанства је данас мјесто Светог гроба, у храму Васкрсења Христовог. То је и мјесто Христовог васкрсења. То је центар хришћанстава (поред цркве Рођења Христовог у Витлејему), коју дијеле све хришћанске религије.

Храм Васкрсења Христовог, такође познат и као храм Гроба Господњег, црква је која се налази на брду Голгота, унутар зидина Старог града Јерусалима.

Мјесто на коме је храм Васкрсења Христовог је мјесто гдје је Христос распет, умро, сахрањен и васкрсао.

Први храм је подигла света Јелена (326 – 333г), мајка цара Константина, на мјесту гдје су некада биле паганске светиње.

Садашњи објекат је дјело крсташа (1149. г).

У цркву Светог Гроба се може ући са јужне стране. Бригу о закључавању и откључавању врата води муслимански чувар. Ова традиција траје из времена Саладина. Посао вратара цркве Светог Гроба је породични и преноси се са кољена на кољено. У самом храму налазе се Света мјеста: на самом улазу се налази камен-плоча Миропомазања, на којој је било спуштено тијело Христово након распећа, Калварија (са двије капеле: латинска и грчка), Капела Божијег гроба (која се налази у центру Ротонде), Капела проналаска Светог крста, Капела Свете Јелене, која је пронашла Часни крст.

У средини Ротонде, највеће просторије Цркве, налази се мала камена капела, која чини остатак пећине у којој је било положено тијело Христово и то је најсветије хришћанско мјесто.

На самом уласку у цркву види се плоча помазања, која стоји десетак метара од врата. Некада је на том мјесту била мала црквица коју су крсташи при реконструкцији храма уклонили.

На зиду насупрот плоче помазања је мозаик који приказује спуштање Исуса са крста, његово тијело и његов унос у гроб.

С десне стране се могу видјети степенице које воде ка Голготи.

Када се попне горе, уочава се велики мозаик са разапетим Христом који лежи на земљи, док над њим стоји Богородица. Са десне стране мозаика је мјесто гдје су Римљани давали Исусу вино са смирном, које је он одбио.

Испод великог мозаика се налази мјесто на којем је Исус био прикован за крст. Са лијеве стране се може видјети кип Богородице који стоји испод камена са кога је Дјевица Марија посматрала смрт свога сина.

Ту је Христос скинут са крста.

Са лијеве стране кипа Богородице је мјесто гдје је Христос разапет. У средини се налази престо испод којег је рупа гдје је крст био забоден. Иза престола се може видјети распеће, а испод сребрног распећа стијена Голготе са великом пукотином коју је створио земљотрес у вријеме страдања Исусовог.

Голгота се налази на три метра изнад нивоа цркве и представља остатак стијене на којој је био крст распећа. Вјерници се завлаче испод трпезе и додирују мјесто распећа, стављајући руку кроз сребрни отвор.

На самом мјесту распећа – Голготи, налази се високи олтар, у сребру, на коме је приказан на крсту распет Исус Христос. Цијела Калварија, мјесто распећа, сада је обложена мермером. Пукотина у стијени, у којој је био набијен крст, налази се уз сам олтар десно у поду.

Лијево и десно од Калварије, на неколико метара, налазе се двије црне кугле које означавају мјеста на којима су распета двојица разбојника.

Пукотина у стоијени води у подземни дио цркве у којој се, по предању, налази Адамов гроб.

До Адамовог гроба воде узане степенице. Праотац Адам, према легенди, сахрањен је у брду Голгота. Током земљотреса, који је настао због распећа Христовог, створила се пукотина између Калварије и гроба Адамовог.

Кроз пукотину је потекла Исусова крв и опрала прах и лобању Адама, чиме је гријех праоца опроштен. Данас се, кроз стакло, могу видјети пукотина у стијени и црвени трагови крви.

Источно од Калварије, на око 30 корака, налази се капела Свете царице Јелене,у којој и данас почива Јелена, мајка цара Константина.

Света Јелена је пронашла животворни крст. Од њене капеле узан пролаз, са 13 гвоздених степеника води у цистерн на брду, гдје је крст био бачен.

У музеју цркве Светог гроба налази се Часни крст, који је састављен од остатака Светог дрвета. Врата музеја се ријетко коме отварају.

У средишту Ротонде, округле просторије цркве, налази се мала камена црква Исусовог гроба, Куркувија, остатак пећине у којој је било положено тијело Исуса Христа након распећа. То је најсветије мјесто хришћана уопште. Ову малу цркву чувају грчки свештеници, чланови реда Чувари Исусовог гроба. Капела се састоји из два дијела – први или улаз је капела Анђела, у којој се налази камен на коме је сједао анђео који је саопстио женама да је Христос васкрсао.Наставља се малим пролазом који води у сам Христов гроб. Сам гроб Господњи је величине 2×2 метра од којих половина површине на десну страну заузима камен, стијена на коју је било положено тијело Христово трећег дана и на коме је васкрсао.

Просторија је мала, у њу може да стане само четворо људи.

Унутрашњост гроба је обложена бијелим мермером, а изнад самог каменог постоља се налазе три иконе са приказом васкрсења. У Гроб се због ниског улаза и плафона улази и стоји у погнутом положају. Капела је правоугаона, обложена ружичастим мермером са 16 пиластра.

О храму Васкрсења Христовог могло би још много тога да се пише и заиста је велики благослов на ономе који се удостоји да оде и поклони се светим мјестима.

Писац ових редова је посјетио храм. Морам издвојити догађај када је грчки свештеник, чувар Светог гроба, из великог реда издвојио све Србе и увео их преко реда. Исто се догодило и у манастиру Свете Катарине, о чему ћете имати прилику да прочитате на ТребињеЛиве.

Грци имају велико поштовање према својој православној браћи Србима.

Храм Васкрсења Христовог, на српском