Велики петак је хришћански празник којим се обиљежава страдање Исуса Христа, његово распеће на часни крст и његова смрт за спасење свијета.
Велики петак се сматра најтужнијим даном хришћанства. Обиљежен је црвеним словима у вјерском календару.
На Велики петак Црква се сјећа догађаја који су непосредно претходили Христовом распећу, почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспјелог покушаја да Га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: „Распни Га!“, ношења крста кроз град, на путу према Голготи, разапињања и праштања џелатима ријечима: „Оче, опрости им, јер не знају шта раде“, умирања, скидања са крста, помазивања миром, повијања тијела платном и полагања у гроб, постављања страже да чува гроб да неко не украде његово тијело.
Кад је коначно, око три сата поподне, по нашем рачунању времена, дух свој предао Оцу, сва природа, Божја творевина, се побунила против неправде и злочина: помрачило се сунце, отварали су се гробови, затресла се земља, завјеса у Храму се расцијепила одозго до доле, и камење се распадало у прах уз ужасан прасак.
Тако су се обистиниле Христове ријечи да ће и камење проговорити. И мртво камење је свједочило живога Бога.
Када је Исус умро, Јосиф из Ариматеје, који је био Исусов ученик, је уз помоћ Никодима, једног од јеврејских народних вођа, узео Исусово тијело, обавио платном и положио у гроб недалеко одатле.
У вријеме када је Христос предао дух Свој Оцу, у свим православним храмовима се износи Плаштаница. То је платно на којем је приказано Христово полагање у гроб. Плаштаница се поставља испред олтара, на посебно украшен одар, који представља гроб Христов. Вјерници у највећем реду и са дубоким поштовањем, прилазе Плаштаници и цјеливају је.
Ми се данас поистовећујемо са Христом на Велики петак тако што умиремо заједно са њим. То чинимо тако што на Велики Петак строго постимо, а увече када идемо у Цркву, пролазимо испод плаштанице чиме симболички показујемо да смо обавијени платном као када је Исус Христос био обавијен платном (плаштаницом) и потом био сахрањен.
„Само васкрсење могло је наградити оволико страдање. Само се васкрсом Христовим може природа и наша савјест умирити“ (еп. Николај Велимировић).
На Велики петак се строго пости (храна се спрема на води), зато што све мисли и молитве треба да буду упућене Господу и подсјећању да је он себе принио на жртву, из љубави према свима нама.
Најпознатији обичај који се обавља на Велики петак јесте фарбање васкршњих јаја, у ком учествују и забављају се жене и дјеца. Домаћица прво фарба једно црвено јаје, чуваркућу, које ће се чувати до сљедећег Васкрса, а прво јаје од претходне године треба да се закопа у земљу, како би била плодна и донијела берићет домаћинима.
Фарбање јаја на Велики петак спада у најстарије хришћанске обичаје. На Велики петак најстроже је забрањено вино, јер оно представља невино проливену крв Исуса Христа.
Постоје празници који се славе у весељу и пјесми и празници који се славе у тишини и сузама. Данас пуштамо сузе покајања, свако за своје гријехе и својих ближњих.
ВЕЛИКИ ПЕТАК
Пут страдања или Виа Долороса познат је под различитим називима: Пут крста, Пут бола, Пут суза, Сакрални пут. Улица је унутар зидина Старог града у Јерусалиму, која обиљежава посљедњи пут Исуса Христа од тврђаве Антонија, у којој га је Понтије Пилат осудио, до брда Голгота, гдје је Исус био разапет на крсту.
Ова улица спада медју најзначајније улице Јерусалима. Кроз њу сваке године прође хиљаде ходочасника.
Пут је обиљежен са 14 станица, а свака обиљежава библијски догађај Исусове патње. Прве четири станице налазе се у муслиманском кварту. Остале су распоређене у хришћанском кварту, од којих се посљедњих пет налази у цркви Светог гроба. Неке догађаје (пад Исуса под крстом и сусрет са мајком и Вероником) јеванђеља не помињу, али су прихваћена и обиљежена.
Археолози сматрају да то није исти пут којим је Исус ходао, што не треба ни да чуди, јер је Јерусалим од Христа до данас претрпио многа разарања и промјене. Стари пут, којим је Исус пролазио, налази се више од два метра испод површине.
Прва станица Пута Страдања се данас налази у муслиманском колеџу, гдје се некад налазила тврђава Антонија. Управо на том мјесту је Понтије Пилат осудио Исуса Христа.
Друга станица се налази на улици Виа Долороса. На том мјесту су Христу ставили на леђа крст, и ту је Понтије Пилат опрао руке када га је осудио.
И обукоше Му скерлетну кабаницу, и оплетавши вијенац од трња метнуше на Њ. (Мк. 15:17).
А Исус изађе под вијенцом од трња и у скерлетној хаљини. Пилат им рече: „Ево човјека!“ (Јн. 19:5) Тада им га предаде, да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше. (Јн. 19:16) Ту су Исусу ставили крст на леђа и кренуо је на Пут страдања.
Трећа станица је на мјесту гдје је Исус по први пут пао. Иако то није описано у Новом Завјету, могуће је да је Христос падао током ходања, јер је био исцрпљен од силног бичевања. Данас је на том мјесту Пољска капела.
Четврта станица је мјесто гдје је Исус срео своју мајку, Богородицу. Света Богородица је стајала уз пут, да би могла посљедњи пут бити лице уз лице са Исусом Христом. Данас то мјесто обиљежава Јерменска капела.
Пета станица је мјесто гдје су римски војници натјерали Симона из Кирине да помогне Исусу у ношењу крста. У углу улице је мала капела посвећена Симону из Кирине коју држе фрањевци. Код врата капеле се налази удубљен камен на који је, по предању, био наслоњен Исус Христос. Сваки ходочасник додирне камен, тако да се од силних додира направило удубљење у облику шаке.
Шеста станица је мјесто гдје је Вероника пешкиром обрисала Исусово лице. На пешкиру се осликао Христов лик. Од 707. године пешкир се налази у Риму, у базилици Светог Петра. Данас на мјесту Вероникине куће стоји олтар са свијећама, поред капеле Исусових сестара.
Седма станица је мјесто гдје је по предању, Исус пао по други пут. Коначна судбина (смрт) је овдје добила свој образ па се ово мјесто назива и Капија судбине.
Осма станица је мјесто на ком се Исус обратио женама које су га пратиле плачући. Данас се на том мјесту налази грчки манастир.
А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и дјецом својом. (Лк. 23:28)
Девета станица је мјесто гдје је Исус пао трећи пут.
Десета станица се налази неколико метара од главног улаза у Храм Васкрсења Христовог, са дограђеном латинском капелом поред чијег улаза стоји крст. На овом мјесту је Исусу скинута одјећа и понуђена смирна за олакшавање болова, коју је одбио.
Једанаеста станица је мјесто гдје су Исуса приковали за крст. Изнад тог мјеста је велики мозаик са разапетим Христом који лежи на земљи, док над њим стоји Богородица.
И носећи крст свој изиђе на мјесто које се зове Костурница а јеврејски Голгота. (Јн. 19:17)
Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје. (Пс. 22:16)
Дванаеста станица је мјесто гдје је Исус преминуо на крсту. Између стијена се види рупа гдје је крст био забоден.
А око деветог сата Исус је гласно говорио: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио? (Мт. 27:46) А Исус опет повика гласно и испусти душу. (Мт. 27:50)
А гора се Синајска сва димљаше, јер сиђе на њу Господ у огњу и дим се из ње подизаше као дим из пећи, и сва се гора тресаше веома. (Мојсије 2:18)
Тринаеста станица је плоча на којој је Христос помазан након страдања. Плоча Помазања се може видјети на уласку у цркву, јер стоји десетак метара од врата.
Дође Јосиф из Ариматеје, поштен савјетник, који и сам царство Божје чекаше, и усуди се те уђе к Пилату и заиска тијело Исусово. (Мр. 15:43)
Четрнаеста станица је камена плоча у пећини на коју је спуштено Исусово тијело, и гдје је васкрсао.
И метну Га у нови свој гроб што је био исјекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде. (Мт. 27:60)
Исус Христос васкрсао је у недјељу (Божији дан), трећи дан по разапењу.
И не нашавши тијела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив. (Лк. 24:23).
Шта Ви мислите о овоме?