У хришћанству овај празник има значење побједе живота над смрћу и на богослужењима се тог дана помињу страдања Христова и васкрснуће Лазарево као гаранција за васкрсење свих вјерника.
Лазарева субота или Врбица се слави у суботу уочи празника Цвијети (који увијек падају у шесту недјељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, гдје су га дјеца свечано дочекала и поздравила.
Овај празник је установљен у Јерусалиму крајем IV вијека. На дан Лазареве суботе се у православним храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе младе гранчице врбе, тек улистали.
Пошто се врба освети, свештеник народу дијели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима.
Народ обилази око храма уз пјевање тропара Лазареве суботе.
Убране врбове гранчице на Лазареву суботу, сутрадан, на Цвијети, носиле су се и благосиљале у цркви, па су потом чуване по кућама.
Овај празник је дан дјечије радости, а многе породице га славе као крсну славу.
Са овим празником почињу велики Васкршњи празници.
Лазарева субота (Врбица) – Тропар
Лазар је био родом из Јерусалима. Имао је двије сестре – Марту и Марију Магдалену. Отац им је умро три, а мајка седам година прије него што су упознали Исуса.
Село гдје је Лазар живио и гдје га је Исус васкрсао зове се Бетхани или Витанија. Налази се на источној падини Маслинове горе, само три километра од Јерусалима.
Када год би Исус пролазио овим крајем одсједао је у њиховој кући, уживајући њихово гостопримство и пријатељство.
Када се Лазар разболио, Исус није било у Јудеји. До њега је стигла порука Лазаревих сестара: „Ево болује онај кога ти љубиш“. Примивши поруку Исус је рекао: „Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се син Божији прослави кроз њу“.
Зато није одмах кренуо за Витанију.
Лазар је убрзо умро.
Православни грчки манастир Лазара, Марије и Марте који се налази у близини Лазаревог гробаТрећега дана, Исус је позвао ученике да иду у Јудеју. Они су га одвраћали, јер су знали, да Јудејци хоће да га убију. Али Исус рече: “Лазар умрије; хајдемо к њему”.
Онда је апостол Тома рекао ученицима: “Хајдемо и ми, да помремо с њим”.
Када је Исус Христос прилазио Витанији многи људи из Јерусалима дошли су код Марте и Марије да их утјеше у жалости.
Фасада цркве Светог Лазара са мозаицима Лазара, Марте и МаријеКад је Исус дошао, установио је да Лазар већ четири дана лежи у гробу. Марта је чула да Исус долази, па изађе из куће пред њега и рече: “Господе, да си био овдје, не би мој брат умро”. На то јој Исус рече да ће њен брат устати, а она одговори: “Знам, Господе, да ће устати о васкрсењу, у посљедњи дан”. Онда јој Исус рече: “Ја сам васкрсење и живот: који вјерује у мене, ако и умре, живјеће. Вјерујеш ли ово”. Марта одговори: “Да, Господе, ја вјеровах, да си ти Христос, Син Божији, који је требало да дође на свијет”.
Улаз у пећину у којој је Лазар био сахрањенЗа њом су пошли и људи, који су дошли у кућу, да их тјеше. Кад је Марија видјела Исуса, пала је пред његове ноге и рекла му: “Господе, да си ти био овдје, не би умро мој брат”.
Тај призор је дирнуо Исуса, тако да је заплакао кад је видио Марту и Марију и остале људе како плачу. Затим их је упитао гдје су оставили Лазара, а они си га повели да види гроб гдје су га сахранили.
Кад су дошли до гроба, који је био у пећини која је била затворена каменом, Исус заповиједи да дигну камен који је затварао улаз у гроб.
Онда викну гласно: “Лазаре, изађи напоље”. Лазар изађе обавијен повојима по рукама и ногама. Лице му је било замотано пешкиром. Исус им затим нареди: „Развежите га и пустите га да иде.“
И њих четворо, праћено дванаесторицом ученика и поворком Јудејаца, који су били запрепашћени од чуда, вратише се кући.
Лазареве очи навикле су се на свјетлост, ноге, премда су биле ослабиле, носиле су га добро, пипао је своје руке. Вриједна Марта, као и увијек, запослена око спремања за госте, спремила је вечеру, како је најбоље знала и умјела након четвородневне жалости за братом.
И васкрсли Лазар је јео са сестрама и пријатељима. Марија је гледала у побједника смрти, који је ломио хљеб и пио своје вино и мирно се понашао као да је тај дан као и сваки други. Сви, који су ово видјели, повјеровали су да је Исус син Божији.
Од тада се Лазар више не спомиње, него само под новим именом Јован. Зато је он, као једини од ученика имао храбрости и снаге да стоји испод Христовог крста, (јер је прошао кроз иницијацију васкрсење-посвећење), док су се други апостоли разбјежали од страха да не би и њих разапели.
Тако да Лазар – Јован може да слуша Христове ријечи: “Јоване, ево ти мајке“, а мајци се обратио са: “Жено, ево ти Сина!“, (Јов. 19, 26-27).
Морамо знати и сљедеће.
У то вријеме казна за издају претхришћанских мистерија тзв. “васкрсења“, била је смрт. Христос је то знао. Исус је објавио човјечанству по први пут ново хришћанско посвећење, овог пута не у тајности као што су то изводили стари учитељи тзв. хијерофанти, већ по први пут да се оно објави јавно.
Пошто је Исус учинио чудо над Лазаром, ондашњи велики црквени „достојанственици“, покушали су да ухвате и погубе „васкрслог Лазара“. Он се под именом Јован скривао и бјежао.
Остатак живота провео је на острву Кипар.
Послије Лазаревог васкрсавања, Исус Христос је ушао свечано у Јерусалим, дочекала га је маса раздраганог народа која је, поред осталог, у рукама носила палмове гранчице.
Лазарев гроб
Шта Ви мислите о овоме?