smilje.jpg

Произвођачи у Херцеговини чупају смиље са парцела како би посадили винограде, јер су након експанзије производње тог љековитог биља многи дигли руке због пада цијена и немогућности пласмана.

Члан Удружења за љековито и ароматично биље Републике Српске и власник фирме “Природно биље” из Бањалуке Недељко Кустурић каже за “Глас” да су експанзија производње смиља и његовог уља, као и проблеми са извозом и слабљење потражње створили непотребне залихе.

То је, како истиче, довело до тога да произвођачи одустају од “сувог злата” како су многи Херцеговци називали смиље у вријеме процвата његове производње.

- Од некадашњих 1.100 хектара под смиљем остало је само 400. Остало је запуштено или почупано. Произвођачи у Херцеговини чупају смиље како би посадили винограде, а прије неколико година радили су обрнуто - рекао је Кустурић.

Он истиче да је цијена литре уља од смиља пала на 600 евра са некадашњих чак 2.500 евра, али према његовим ријечима, то не би требало да буде разлог произвођачима да дижу руке од посла у који је много уложено.

- Људи су пребрзо ушли у производњу, без уговорне сарадње са купцима. Сарадња би им била гарант да ће висока цијена смиља бити реално и остварена - додаје Кустурић.

С друге стране, произвођачи који су полагали наду да би смиље могло препородити пољопривреду одлучни су у прекиду производње.

На почетку ове приче бројни власници земље у посао су улазили неспремно.

- Произвођачи су дизали кредите али без неке студије изводљивости. На крају су преорали огромне парцеле, тражећи другу културу за профит - рекао је за “Глас” произвођач ове биљне културе из Берковића Мирко Вулић.

Људи су вјерујући у успјех ове културе мљели херцеговачке кршеве.

- Довозили смо машине које су мљеле херцеговачки камен по бреговима јер смиље је брдска биљка и воли каменита подручја - додао је Вулић.

Од производње одустају и произвођачи уља од смиља, а примјер је дестилерија етеричних уља “Свитавац” из Требиња.

- Можемо рећи да је производња смиља и уља од смиља пропала, барем кад је у питању наше предузеће. Људи су огорчени на ову производњу и врло мали број произвођача није одустао - рекао је власник дестилерије Миодраг Асановић.

Инвестиција

Производња смиља била је једна од највећих привредних прича у Херцеговини, јер се ради о биљци која је потребна у козметици и фабрици.

- Стање на тржишту је промјенљиво тако да оно што тренутно не иде не мора да значи да у будућности неће бити другачије. Инвестирано је доста у то и одустајање од производње није требало да буде прва одлука - додао је Недељко Кустурић.