industrija-alata-trebinje-milan grubac.jpg

Некадашњи генерални директор требињске Индустрије алата /ИАТ/ Милан Грубач реаговао је данас на саопштења Управе овог предузећа и представника радника, тврдећи да му је тешко да повјерује да иза писма које су му упутили заиста стоји Управа предузећа, јер неке од њених чланова веома добро познаје.

Грубач је навео да сматра да својим писмом о Индустрији алата никоме није дао повода за излив мржње који је дио писма Управе ИАТ-а упућеног лично њему, а посебно јер није демантовано ништа од онога што је изнио као чињенице.

Он је казао да Управа ИАТ-а у свом саопштењу није демантовала структуру и историјат настанка пореског дуга као ни број запослених прије приватизације и данас.

“Али, врло грубо и невјешто су замијењене тезе па кажу да је данас у Пословном систему ‘Свислајон’ у Требињу запослено и упослено близу 3.000 људи. Вјерујем да је тако, али шта је ту демантовано? Ни једног јединог тренутка се нисам бавио осталим дијеловима овог Пословног система, већ само ИАТ-ом”, навео је Грубач.

Грубач је истакао и да је неистинита тврдња Управе ИАТ-а да је од 1.865 запослених на дан приватизације у јануару 2007. године, њих тек једна четвртина радила у производњи.

“Ко је онда направио приход од 25 милиона марака 2006. године, што такође не можете да демантујете!? Однос административних радника и тзв. производне режије и радника у производњи био је изразито неповољан, али не толико како наводи Управа ИАТ-а”, истакао је Грубач.

Он даље истиче да Управа ИАТ-а у свом саопштењу није демантовала ни постојање записника Инвестиционо-развојне банке Српске о предложеној казни од 15,3 милиона КМ због непоштовања купопродајног уговора, у коме се наводе и упоредни подаци о пословању ИАТ-а прије и послије приватизације, а који су оцијењени као лошији.

Говорећи о тврдњама Управе ИАТ-а да му је већински власник “Свислајон Таково” уплатио 17,3 милиона КМ да покрије “његове дубиозе” што није успио да учини због чега је већински власник морао да уложи додатних 20 милиона КМ, Грубач каже да је то била обавеза купца државног капитала по купопродајном уговору, коју је, иако му је уговором остављена могућност реализације кроз три године, окончао за годину дана.

“Тиме су измирене и, како ви кажете, моје дубиозе. Наравно, у тој првој 2007. години није требало плаћати наслијеђени дуг Фонду ПИО, јер је важио грејс-период све до 24.1.2008. године. Али, требало је плаћати новонастали, текући дуг. Радио сам у ИАТ у скоро до краја те године и то је најбоља пословна година у послијератном периоду (наравно, рећи ћете, не мојом заслугом). Шта се послије дешавало и како је могуће да се улагањем, како кажете, још 20 милиона КМ није дошло на зелену грану, тешко је схватити било коме”, навео је Грубач.

На крају реаговања Грубач тврди да није отјеран из ИАТ-а, како се то наводи у саопштењу садашње Управе предузећа, већ да је сам напустио фирму због понижавајуће понуде коју је добио.

“Никад нисам имао ни најмањи конфликт, чак ни ружан разговор са господином Родољубом Драшковићем. Отишао сам након, по мени, понижавајуће понуде, коју ми је упутио преко извјесног Кутричког, вама свакако познатог. Нисам прихватио ту понуду, а нисам хтио ни накнадни сусрет са Драшковићем. Отишао сам на Биро – Завод за запошљавање”, закључио је Грубач у реакцији на саопштење Управе ИАТ-а.